Sve je više dokaza da veštačka inteligencija (AI) u nastavi može da unapredi performanse učenika u rešavanju konkretnih zadataka, ali istovremeno ne doprinosi obavezno njihovom napretku u procesu učenja, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Prebacivanje zadataka koji služe saznajnom procesu na veštačku inteligenciju opšte namene nosi sa sobom rizik intelektualne lenjosti prilikom učenja, kao i odsustvo angažovanja, što dugoročno može da ugrozi sticanje znanja i veština.
Nekoliko studija pokazalo je da kod učenika koji koriste AI, iako pokazuju bolje rezultate od svojih vršnjaka, ta prednost vremenom nestaje, nekad čak i nazaduje, posebno kada im se na ispitima uskrati mogućnost korišćenja veštačke inteligencije, saopštio je OECD.
Nasuprot tome, veštačka inteligencija koja je kreirana, ili se koristi specijalno za obrazovne svrhe, po pravilu kod učenika pokazuje održiv napredak u učenju.
Cilj učenja i predavanje gradiva treba u prvom redu da bude razvoj humanih veština, kao što su samostalno razmišljanje i sposobnost prepoznavanja veze između predmeta.
To treba da se postigne bez generativne AI, zatim uz pomoć obrazovne generativne AI, a tek onda sa veštačkom inteligencijom opšte namene.
Generativnu AI, prema oceni OECD, treba koristiti selektivno i namenski u pedagoške svrhe, kako bi obogatila proces učenja, a ne zato da bi u najvažnijem delu obrazovanja mladih nadomestila njihov kognitivni napor, ili oslabila ljudske veze.
U istraživanju, 37 odsto srednjoškolskih učitelja je reklo da na poslu koristi veštačku inteligenciju. Takođe, 57 odsto se saglasilo da im AI pomaže da sastave ili unaprede nastavne programe.
Međutim, 72 odsto učitelja u nižim rezredima srednje škole je ocenilo da AI može da naškodi
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.