Zemlje koje godinama čekaju da uđu u EU podeljene su po pitanju planova na kojima se radi u Briselu da im se omogući da postanu članice bez uobičajenog punog prava glasa.
Neki od kandidata za članstvo iz Istočne Evrope i sa Zapadnog Balkana insistiraju da dobiju sve pogodnosti bloka a drugi bi bili „srećni samo da su za stolom“, piše danas briselski portal Politiko.
Kako bi ublažila bojazni aktuelnih članica da bi veća EU otežala donošenje jednoglasnih odluka, Evropska komisija razmatra moćnost da nove članice dobiju puno pravo glasa tek pošto Unija revidira način na koji funkcioniše. Tako bi se pojedinačnim članicama otežalo da koriste pravo veta i sprečilo onemogućavanje politike EU.
Inače, plan o smanjenju prava glasa krajem prošle godine pokrenuli su zvaničnici i pro-EU vlade kako bi oživeli proces proširenja koji takođe blokiraju Budimpešta i još neke prestonice zbog bojazni da bi lokalnim tržištima donelo neželjenu konkurenciju ili ugrozilo bezbednosne interese.
Mađarska je više puta pretila vetom na pristupanje Ukrajine EU.
Pored ostalih pitanja koja zahtevaju uključenost svih zemalja EU, novim članicama za početak bi moglo da bude ograničeno pravo da blokiraju sankcije, s obzirom da trenutno lideri EU gube vreme da se izbore sa pretnjama vetom populističkih vlada Mađarske i Slovačke.
Premijer Albanije Edi Rama rekao je za Politiko da je ideja Brisela dobra i da bi njegova zemlja, koja je u kratkom roku otvorila sve pregovaračke klastere, pristala čak i na to da u jednom periodu nema svog evrokomesara.
Kako je rekao, Albanija ne želi da ospori volju velikih članica osnivača, poput Francuske i Nemačke.
„Na kraju krajeva, odrasli u porodici donose važne odluke“, rekao je Rama dodajući da je jedna prednost manjih članica to što ako velike pogreše, neće biti krive nove zemlje.
Salome Zurabišvili, poslednja direktno izabrana predsednica Gruzije, rekla je da je u razgovorima sa zvaničnicima EU zagovarala takav pristup. Inače, vladajuća partija Gruzijski san ukinula je njenu ulogu, što je Brisel osudio, i pregovori o članstvu sa tom zemljom su zaustavljeni zbog pretnje demokratskog nazadovanja.
„Kao mala zemlja, jasno je da nam je u interesu da budemo deo zajednice, porodice, deo programa EU, a ne da budemo ravnopravni donosioci odluka kao zemlje koje su od početka i mnogo su moćnije“, rekla je Zurabišvili dodajući da je to logično ako želite da imate organizaciju koja može efikasno da odlučuje.
Moldavija, čija je prijava za članstvo povezana sa ukrajinskom, želi da prvo vidi detalje predloga EU.
Jedan visoki moldavski zvaničnik rekao je za Politiko uz uslov da ostane anoniman da bi Moldavija rado učestvovala u diskusijama o ovom pitanju u EU.
„Istrovremeno, punopravno članstvo, sa jednakim pravima i punim učešćem u donošenju odluka EU, mora ostati jasan i krajnji cilj“, rekao je taj zvaničnik.
Ni Ukrajina nije baš spremna da podrži ideju Brisela. „Ako govorimo o članstvu u EU, mora da bude punopravno“, rekao je u novembru predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Crna Gora, koja je naviše napredovala na putu ka članstvu, takođe tvrdi da nema potrebe za preispitivanjem uslova i očekuje da pretpristupni proces završi ove godine.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je za Politiko da je EU već imala 28 članica, pre Bregzita.
„U tom smislu, ako Crna Gora postane 28. članica EU do 2028, odgovor (na pitanje da li ima potrebe za reformama) je ne… Ali, ovo je pitanje na koje treba da odgovore lideri EU“, rekao je Milatović.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je za Politiko da će konkretni predlozi biti izneti u februaru ili martu.
Ona je dodala da „potpuno novi element“ nameće hitnost. „Imamo spoljne destruktivne sile koje bi volele da vide naš nesupeh, one rade protiv naših kandidata ali smo im mi (EU) glavna meta“, rekla je Kos.
Prema njenim rečima, Komisija će morati detaljno da razvije plan o manjem pravu glasa za nove članice pre nego što ga predstavi nacionalnim liderima i pre nego što verovatno bude tema na samitima Evropskog saveta. Takođe to pitanje treba da procene pravnici da se vidi kako se uklapa u ugovore EU.
Evrokomesarka je rekla i da, iako su kandidati duboko u reformama potrebnim za članstvo, još treba raditi na tome da se postojeće članice ubede da će na snazi biti dovoljne zaštitine mere.
„Pregovori su tehnički deo, moramo da razmotrimo politički deo, a to je na državama članicama“, rekla je Marta Kos.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.