Država Srbija bi dodatnih pet odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) mogla da kupi od većinskog vlasnika kome Gasprom proda svoj udeo, ocenili su stručnjaci za Danas.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović rekao je da država kao akcionar NIS-a ne može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara po sopstvenoj volji.
„Država to može da učini samo u okviru zakonski predviđenih instituta prinudnog otkupa ili prinudne kupovine, odnosno u okviru javne ponude za preuzimanje društva“, naveo je Musabegović.
Prema njegovim rečima, država može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara samo kada postane kontrolni akcionar (većinski akcionar) i stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa pravom glasa u akcionarskom društvu.
„U tom slučaju, država kao kontrolni akcionar ima pravo da inicira prinudni otkup svih preostalih akcija od manjinskih akcionara, pod uslovom da odluku o prinudnom otkupu donese skupština akcionara“, kaže Musabegović.
Postoji mogućnost i da jedan akcionar (ili više povezanih lica) stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa običnim akcijama i tada skupština može da donese odluku o prinudnom otkupu svih preostalih akcija.
„U svim slučajevima, država mora poštovati zakonska pravila o ceni, rokovima i zaštiti prava manjinskih akcionara“, naveo je Musabegović.
Prema rečima brokera Branislava Jorgića jedina mogućnost je da se pet odsto kupi od većinskog vlasnika, čime bi se njegov udeo smanjio sa oko 56,6 na 51 odsto.
Druga mogućnost je, kako je rekao, da se akcije kupe od manjinskih akcionara jer prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, onaj ko upućuje ponudu za preumanje ima obavezu da je uputi svim akcionarima.
To, prema njegovim rečima, znači da država ne može da bira i kaže da hoće pet, a ne deset odsto, već mora da otkupi sve akcije koje joj budu ponuđene.
„U zavisnosti od cene i interesovanja akcionara, država bi mogla da otkupi i znatno veći procenat od planiranih pet odsto, moglo bi da bude i do deset odsto. Uvek će postojati oni koji neće želeti da ih prodaju“, rekao je Jorgić.
On ističe da je ključno da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela.
„Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, a za donošenje nekih bitnih odluka potrebna je dvotrećinska većina. U tom slučaju, bez države takve odluke ne bi mogle da budu donete“, ocenio je Jorgić.
Srbija trenutno ima 29,87 odsto akcija u NIS-u, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „da je želja države da otkupi još pet odsto udela u NIS-u, kako bi se ubuduće i država u toj kompaniji ‘nešto pitala'“.
žava Srbija bi dodatnih pet odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS) mogla da kupi od većinskog vlasnika kome Gasprom proda svoj udeo, ocenili su stručnjaci za Danas.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović rekao je da država kao akcionar NIS-a ne može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara po sopstvenoj volji.
„Država to može da učini samo u okviru zakonski predviđenih instituta prinudnog otkupa ili prinudne kupovine, odnosno u okviru javne ponude za preuzimanje društva“, naveo je Musabegović.
Prema njegovim rečima, država može prinudno da otkupi akcije manjinskih akcionara samo kada postane kontrolni akcionar (većinski akcionar) i stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa pravom glasa u akcionarskom društvu.
„U tom slučaju, država kao kontrolni akcionar ima pravo da inicira prinudni otkup svih preostalih akcija od manjinskih akcionara, pod uslovom da odluku o prinudnom otkupu donese skupština akcionara“, kaže Musabegović.
Postoji mogućnost i da jedan akcionar (ili više povezanih lica) stekne najmanje 90 odsto osnovnog kapitala i 90 odsto glasova svih akcionara sa običnim akcijama i tada skupština može da donese odluku o prinudnom otkupu svih preostalih akcija.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.