Gubici zbog ekstremnih vremenskih događaja izazvanih klimatskim promenama u Evropi već se mere desetinama milijardi evra godišnje i neophodno je jačanje klimatske otpornosti najranjivijih sektora kako bi se smanjila šteta, ali i povećala konkurentnost Evrope, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).
U izveštaj EEA „Učiniti poljoprivredu, energetiku i transport otpornim na klimatske promene: koliko je novca potrebno i šta će se time postići?“ navodi se da su ta tri ekonomska sektora veoma ranjiva na klimatske promene.
Zaštita poljoprivrednog, energetskog i transportnog sektora od klimatskih promena pomogla bi da se izbegnu gubici od više milijardi evra zbog sve učestalijih ekstremnih vremenskih događaja povezanih s klimatskim promenama, a istovremeno bi povećala konkurentnost Evrope.
„Pošto je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva, efekti klimatskih promena su već tu, sa ubrzanim ekstremnim vremenskim događajima poput poplava, suša, toplotnih talasa i požara koji Evropu koštaju 40-50 milijardi evra godišnje“, saopštila je EEA.
Agencija navodi da se potrebna ulaganja do 2050. godine kreću između 53 milijarde i 137 milijardi evra godišnje i dodatnih 59 do 173 milijarde evra godišnje do 2100. godine, u zavisnosti od toga da li će temperatura porasti za 1,5 do 2 stepena ili za 3 stepena u poređenju sa temperaturama iz predindustrijskog perioda.
Procenjuje se da se trenutno za ove sektore izdvaja samo 15-16 milijardi evra godišnje, a sredstva uglavnom dolaze iz javnog sektora, na nivou EU, nacionalnom i regionalnom nivou.
EEA navodi da je EU od 2021. do 2024. godine imala ekonomske gubitke od oko 40-50 milijardi evra godišnje zbog ekstremnih vremenskih događaja, što je ukupno iznosilo 822 milijarde evra u periodu od 1980. do 2024.
„Troškovi rastu, a u godinama između 2021. i 2024. godine bili su najveći godišnji gubici. Pošto te brojke obuhvataju samo direktne gubitke, zbir ukupnih troškova biće veći“, saopštila je EEA.
Srbija je od 2000. do 2020. godine zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova pretrpela materijalnu štetu od najmanje 6,8 milijardi evra, kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je usvojen krajem 2023. godine.
Više od 70 odsto šteta nastale su usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima, a drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave.
Svetska banka je u izveštaju iz decembra 2024. godine navela da je Srbija zbog klimatskih promena izložena poplavama, klizištima, sušama, toplotnim talasima, šumskim požarima i zemljotresima, koji utiču na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, ruralne i zajednice sa niskim prihodima, kao i transportnu i putnu infrastrukturu.
Da bi se prilagodila klimatskim promenama i zaštitila od njenih štetnih posledica, Svetska banka procenjuje da su u Srbiji potrebna ulaganja od oko 9,5 milijardi dolara tokom naredne decenije.
Klimatska akcija i reforma energetskog i transportnog sektora, uključujući prilagođavanje na klimatske promene za povećanje otpornosti, uz smanjenje rizika od katastrofa, predstavljaju jedan od pet stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, čiji je cilj postizanje klimatske neutralnosti Evrope do 2050. godine.
EEA u svom izveštaju ističe da ulaganje u klimatsku adaptaciju donosi koristi koje prevazilaze samo izbegavanje gubitaka od ekstremnih događaja.
Prilagođavanje rastućim rizicima od priobalnih poplava u EU donelo bi šest evra za svaki uloženi evro, prema studiji Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.
Druga studija koju je na globalnom nivou sproveo Svetski institut za resurse, zaključila je da svaki dolar uložen u adaptaciju može doneti više od 10,5 dolara koristi tokom 10 godina i ostvariti prosečan prinos od 27 odsto po projektu.
Kada se govori o koristima klimatske adaptacije, EEA ukazuje na koncepte dvostruke i trostruke dividende.
Prema prvom konceptu, smanjenje klimatskih rizika ne samo da štiti ljude, infrastrukturu i privrede od štete koju stvaraju klimatski uticaji (dividenda adaptacije), nego pomaže i u smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte ili povećanju održivosti (dividenda ublažavanja).
Tako na primer u slučaju rešenja zasnovanih na prirodi, obnavljanje močvara štiti od poplava i pomaže u skladištenju ugljen-dioksida.
Prema konceptu trostruke dividende, pored izbegavanja gubitaka, otključava se ekonomski potencijal i stvaraju dodatne razvojne koristi.
„Jasno je da bi ulaganje sada u otpornost poljoprivrede, energetike i transporta na klimatske promene doprinelo konkurentnosti Evrope i pomoglo u rešavanju drugih izazova, kao što je bezbednost hrane“, saopštila je EEA.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.