Prof. Dragan Stojković: Ako Srbija kupi još pet odsto akcija u NIS-u, to je dodatna garancija za SAD

Povećanjem vlasništva Srbije u Naftnoj industriji Srbije (NIS) za pet odsto obezbedio bi se značajan uticaj srpske države, a time indirektno i SAD, na donošenje bitnih odluka u poslovanju ove kompanije, čak i da se promeni trenutni regulatorni okvir u Srbiji, piše za časopis Biznis i finansije vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Dragan Stojković.

Naveo je da je predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) najavio da će država pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, a imajući u vidu da je prema važećim propisima Srbija i do sada imala bitnu ulogu prilikom izglasavanja važnih odluka u ovoj kompaniji, jedan od razloga za povećanje državnog učešća u njenom vlasništvu možda je i to što SAD nisu u potpunosti uverene u istinsku prodaju ove kompanije, odnosno u stvarno isključivanje ruskog interesa. 

Prema važećem propisima koji uređuju poslovanje i upravljanje akcionarskim društvima u Srbiji, prema rečima Stojkovića, ne postoji bitna razlika između jednotrećinskog i jednočetvrtinskog učešća u vlasničkoj strukturi ovih društava.

Zakonom o privrednim društvima jasno je, kako je istakao, definisano da je za izglasavanje nekih važnih odluka na skupštini akcionara potrebno više od tri četvrtine glasova, što znači da se 25 odsto vlasništva određuje kao značajno učešće manjinskih akcionara.

Takođe, u Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava ovaj procenat se, kako je istakao, navodi kao izvesni kontrolni prag u upravljanju kompanijom.

Dodao je da je Zakonom o privrednim društvima regulisano da skupština akcionara donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih akcionara, pri čemu je ostavljena mogućnost da kompanije samostalno, uglavnom Statutom, detaljnije odrede minimalne uslove za izglasavanje važnih odluka.

S tim u vezi, u Statutu NIS-a, u članu 8 piše, kako je naveo, da sve dok Republika Srbija bude imala najmanje 10 odsto učešća u osnovnom kapitalu, neophodan je njen potvrdan glas za donošenje odluka skupštine akcionara o statusnim promenama, promeni Statuta, usvajanju finansijskih izveštaja i izveštaja revizora, povećanju i smanjenju osnovnog kapitala itd.

„Prema važećim propisima Republika Srbija je i do sada imala značajnu ulogu prilikom izglasavanja važnih odluka u ovoj kompaniji. Nameće se pitanje šta bi to dodatnih pet odsto u vlasničkoj strukturi NIS-a obezbedilo, a da to nije već obezbeđeno sadašnjim učešćem od 29,87 odsto“, naveo je Stojković.

Dodao je da možda najlogičnije objašnjenje da je predsednik Srbije u mislima opet imao DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću), kod kojih je za izglasavanje važnih odluka bitna upravo dvotrećínska većina glasova, odnosno potrebno je više od jedne trećine glasova da bi se ostvarilo značajno učešće u kapitalu preduzeća.

Jedan od razloga najave povećanja učešća Srbije u vlasništvu NIS-a na više od 33,33 odsto, prema rečima Stojkovića je možda i to što SAD nisu u potpunosti uverene u istinsku prodaju ove kompanije, odnosno u stvarno isključivanje ruskog interesa.

„Za razliku od domaćih propisa, posedovanje više od jedne trećine glasova u skupštini akcionara u nekim američkim kompanijama predstavlja ‘negativnu kontrolu’ i siguran prag za stavljanje ‘veta’ na određene važne odluke koje zahtevaju dvotrećinsku većinu kod izglasavanja, kao što su, na primer, prodaja imovine kompanije, merdžeri, akvizicije i druge strateške odluke“, naveo je Stojković.

Istakao je da najava da će država otkupiti dodatnih pet odsto akcija NIS-a može biti povezana i sa uticajem OFAC-a (Odeljenje za kontrolu strane imovine u Ministarstvu finansija SAD), jer bi se na taj način obezbedio značajan uticaj srpske države, a time indirektno i SAD, na donošenje bitnih odluka u poslovanju ove kompanije, čak i da se promeni trenutni regulatorni okvir u Srbiji. 

Trenutno najrealniji mogući način uspostavljanja najavljene vlasničke strukture u NIS-u jeste, kako je ocenio, podela učešća kompanije PJSC Intelligence (11,3 odsto) između MOL-a i Republike Srbije, tako da većinski vlasnik ostvari učešće iznad 51 odsto, a Republika Srbija učešće iznad 33,33 odsto.