Makron: Izjava saveznika Ukrajine o bezbednosti značajan korak ka kraju ruske invazije

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je zajednička izjava o bezbednosti saveznika Ukrajine, uključujući SAD, u okviru mirovnog sporazuma „značajan korak“ ka okončanju ruske invazije na Ukrajinu.

Nakon sastanka više od dvadeset zemalja u Parizu, Makron je rekao da su se zvaničnici složili oko mehanizama za praćenje prekida vatre pod vođstvom SAD.

U zajedničkom saopštenju se navodi da su se saveznici takođe složili da nastave dugoročnu vojnu pomoć i naoružavanje ukrajinskih oružanih snaga, koje će „ostati prva linija odbrane i odvraćanja“ nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

Strane zemlje će pružiti mere na kopnu, moru i u vazduhu, koje će biti sprovedene kada se „dođe do verodostojnog prekida neprijateljstava“.

Saveznici još uvek moraju da finalizuju „obavezujuće odredbe“, u kojima se navodi šta će učiniti da podrže Ukrajinu i obezbede mir u slučaju budućeg napada Rusije.

{Related:237223}

{Related:237225}

Izgledi za napredak na sastanku bili su neizvesni jer se fokus Trampove administracije pomera na Venecuelu, dok stav SAD o preuzimanju Grenlanda stvara tenzije sa Evropom, a Moskva ne pokazuje znake odustajanja od svojih ciljeva tokom skoro četvorogodišnje invazije.

Grupa zemalja poznatih kao „Koalicija voljnih“ mesecima razmatra kako da odvrate bilo kakvu buduću rusku agresiju.

Makronov kabinet je saopštio da je sastanku lično prisustvovao veliki broj zvaničnika, sa 35 učesnika, uključujući 27 šefova država i vlada.

Američki izaslanici, Stiven Vitkof i zet predsednika SAD Donalda Trampa Džared Kušner, sastali su se sa Makronom u Jelisejskoj predsedničkoj palati na pripremnim razgovorima pre skupa.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa Makronom pre samita.

Ukrajina traži čvrste garancije Vašingtona za vojnu i drugu podršku koja se smatra ključnom za obezbeđivanje sličnih obaveza od drugih saveznika.

Zelenski je rekao da bi raspoređivanje trupa Velike Britanije i Francuske, jedinih zemalja Zapadne Evrope sa nuklearnim naoružanjem, nakon rata u Ukrajini bilo „neophodno“.

Moskva je otkrila malo o svom stavu u mirovnim pregovorima koje predvode SAD.

Zvaničnici su ponovili zahteve Rusije i insistirali da ne može biti prekida vatre dok se ne postigne sveobuhvatno rešenje.

Kremlj je odbacio svako raspoređivanje trupa iz zemalja NATO na ukrajinskom tlu.