Papa Lav XIV označio kraj Svete godine kritikom konzumerizma i ksenofobije

Papa Lav XIV je danas označio kraj Svete godine Katoličke Crkve u Vatikanu i pritom osudio konzumerističko i antimigrantsko raspoloženje u društvu.

Pred kardinalima i diplomatama, Lav je klečao u molitvi na kamenom podu kraj praga Svetih vrata Bazilike svetog Petra. Zatim je ustao i zatvorio vrata, simbolično zaključujući redak jubilej – otvorio ih je papa Franja u decembru 2024. godine, a zatvorio njegov naslednik.

Da Svetu godinu otvori jedan, a zatvori drugi papa desilo se samo jednom u prošlosti – 1700. godine.

Tokom Svete godine Rim je posetilo rekordnih 33,5 miliona hodočasnika.

Kao da želi da signalizira da njegov pontifikat sada može ozbiljno da počne, Lav je pozvao kardinale iz celog sveta u Vatikan na dvodnevne sastanke, počev od srede, kako bi razgovarali o upravljanju Katoličkom crkvom koja ima 1,4 milijarde vernika.

Na dnevnom redu je pitanje liturgije, što sugeriše da se Lav direktno bavi podeljenostima unutar crkve oko proslave stare latinske mise.

U današnjem obraćanju pozvao je hršćane iz celog sveta da pomognu onima kojima je potrebna pomoć i da se prema strancima odnose ljubazno, a takođe i „odupru se laskanju i zavodljivosti onih na vlasti“.

„Oko nas, iskrivljena ekonomija pokušava da profitira od svega. Zapitajmo se: da li nas je Jubilej naučio da bežimo od ove vrste efikasnosti koja sve svodi na proizvod, a ljudska bića na potrošače? Posle ove godine, hoćemo li biti bolje u stanju da prepoznamo hodočasnika u posetiocu, tragaoca u strancu, komšiju u strancu i saputnike u onima koji su drugačiji“, upitao je.

„Umesto nejednakosti, neka bude pravednost i neka industrija rata bude zamenjena zanatom mira“, rekao je papa.

Za Vatikan, Sveta godina je vekovima stara tradicija tokom koje vernici svakih 25 godina hodočaste u Rim kako bi posetili grobove svetih Petra i Pavla i dobili oprost grehova ako prođu kroz Sveta vrata.

Za Rim, to je prilika da iskoristi javna sredstva, u ovom slučaju oko četiri milijarde evra, za realizaciju dugo odlaganih projekata, kako bi se grad izvukao iz višegodišnjeg zapuštanja i doveo na savremeni, evropski nivo.

Vatikan je u ponedeljak saopštio da je u Jubileju učestvovalo 33.475.369 hodočasnika, iako je organizator, nadbiskup Rino Fizičela, priznao da je taj broj samo gruba procena i da može uključivati dvostruko brojanje.

Na konferenciji za novinare, ni on ni italijanski zvaničnici nisu dali razdvajanje podataka između hodočasnika Svete godine i ukupnog broja turista u Rimu za isti period.

Odnos Rima prema jubilejima datira iz 1300. godine, kada je papa Bonifacije VIII proglasio prvu Svetu godinu, što je, prema istoričarima, označilo konačno utvrđivanje Rima kao centra hrišćanstva. Još tada je broj hodočasnika bio toliko veliki da ih je i Dante pominjao u svom „Paklu“.

Veliki projekti javnih radova odavno prate Svete godine, uključujući izgradnju Sikstinske kapele (koju je papa Sikst IV naručio za Jubilej 1475. godine) i velikog vatikanskog parkinga (za Jubilej 2000. godine pod svetim Jovanom Pavlom II).

Neki radovi bili su kontroverzni, poput izgradnje ulice Via della Conciliazione, širokog bulevara koji vodi ka Trgu Svetog Petra. Čitav jedan kvart je srušen kako bi ona bila izgrađena za Jubilej 1950. godine.

Glavni projekat javnih radova za Jubilej 2025. godine bio je produžetak tog bulevara: pešački trg duž reke Tibar koji je povezuje sa obližnjim zamkom Svetog Anđela, dok je glavna saobraćajnica koja ih je ranije razdvajala preusmerena u podzemni tunel.

Leo je već najavio da će sledeći Jubilej biti održan 2033. godine, u znak sećanja na ono što hrišćani veruju da se dogodilo 33. godine nove ere – smrt i vaskrsenje Hrista.