Uzdržana podrška političara država EU Trampovom upadu u Venecuelu, mediji kritikuju

Političari u državama Evropske unije (EU) su, osim Španije, uzdržano podržali vojnu intervenciju SAD u subotu u Venecueli, a većina medija u EU ocenjuje da je to „novi udarac umirućem svetskom poretku“.

Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) je izjavio da je kidnapovani venecuelanski predsednik Nikolas Maduro (Nicolas) „igrao problematičnu ulogu u regionu, upleo Venecuelu u krijumčaranje droge i pokrao izbore“.

Kao i većina ostalih lidera EU, Merc je rekao da „promena vlasti u Venecueli mora biti mirna, demokratska i poštovati volju naroda“.

Skoro istovetna je bila poruka francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), dok je jedino španski premijer Pedro Sančes (Sanchez) ukazao da Madrid „neće priznati intervenciju koja krši međunarodno pravo“.

Mediji u EU su mahom osudili američki vojni upad i svrgavanje predsednika Venecuele.

Italijanski dnevnik „Stampa“ (La Stampa) u osvrtu kaže da stupa na snagu „doktrina Donalda Tampa koja glasi: ja sam zakon“.

Pariski list „Mond“ (Le Monde) smatra da je to „udarac umirućem svetskom poretku i povratak imperijalizma SAD, zasnovanog na otimačini“.

Italijanski list „Korijere dela sera“ (Correire della Sera) i drugi dnevnici navode da je Tramp najavom povratka američkih kompanija, čije je vlasništvo nacionalizovano u Venecueli, poručio da SAD žele da se domognu rezervi nafte u toj zemlji, petih po veličini u svetu.

„Mond“ i više evropskih medija ocenjuju da je to obnova američke „Monroove doktrine“ iz 19.veka po kojoj su Amerikanci neprikosnovene gazde u Latinskoj Americi.

Francuski privredni dnevnik „Lezeko“ (Les Echos) zaključuje da je Tramp hapšenjem venecuelanskog predsednika najavio da „američka prevlast u zapadnoj hemisferi više nikad neće biti dovedena u pitanje“.

Mediji u EU ujedno ne štede ni vlast otetog venecuelanskog predsednika Madura i navode da je katastrofalno vladao, upropastio ogromna nacionalna bogatstva u nafti, uz sterilnu ideologiju, nasilje, korupciju i bezakonje.

Ali upozoravaju da se međunarodno pravo ne može gaziti tako što će se silom rušiti neki režim, ma koliko on bio poguban po sopstveni narod.

Neki mediji podsećaju na američku intervenciju u Iraku i podsećaju da je to već bio ozbiljan udarac međunarodnom poretku posle Drugog svetskog rata.

Konstatuju da je Tramp nedavno intervenisao u Siriji i Iranu i ukazuju na to da je ruski predsednik „Vladimir Putin tu pukotinu iskoristio za intervencije u Gruziji i Ukrajini“, kako navodi u uvodniku navodi pariski „Mond“.