Avion s predsednikom Venecuele svrgnutim vojnom interevencijom SAD, sleteo u Njujork

U Njujork je u subotu uveče sleteo avion bez oznaka, za koji se veruje da je prevezao predsednika Venecuele Nikolasa Madura svrgnutog u subotu vojnom inetrevencijom SAD, i njegovu suprugu Siliu Adelu Flores de Maduro.

Jedna osoba, očigledno u pritvoru, ispraćena je iz aviona, oprezno silazeći niz stepenice pre no što je sprovedena preko piste okružena federalnim agentima. Nekoliko agenata je, izgleda, snimalo osobu svojim telefonima.

Maduro i njegova supruga, koje su američki komandosi oteli prethode noći iz njihovog doma u vojnoj bazi u Karakasu, prvo su odvedeni na američki ratni brod.

Dovedeni su u SAD da se suoče sa krivičnim gonjenjem po optužnici Ministarstva pravde koja ih tereti za učešće u „narko-terorističkoj zaveri“.

Svega nekoliko sati posle drske vojne operacije kojom je Maduro svrgnut s vlasti, zarobljen i odveden iz svoje zemlje, predsednik Donald Tramp je u subotu rekao da će SAD upravljati Venecuelom barem privremeno i iskoristiti njene ogromne rezerve nafte za prodaju drugim zemljama.

Dramatična akcija je krunisala intenzivnu kampanju pritiska Trampove administracije na južnoameričku zemlju i njenog autokratskog lidera i mesece tajnog planiranja, što je donelo najodlučniju američku vojnu akciju za postizanje promene režima od invazije na Irak 2003. godine.

Pravni stručnjaci su odmah postavili pitanja o tome da li je operacija bila zakonita, a potpredsednica Venecuele je u govoru zahtevao da SAD oslobode Madura i nazvao ga zakonitim liderom zemlje.

Obraćajući se novinarima satima posle zarobljavanja Madura, Tramp je otkrio svoj plan da iskoristi prazninu na vlasti Venecuele da bi „popravio“ naftnu infrastrukturu te zemlje i prodao „velike količine“ nafte drugim zemljama.

Pravno ovlašćenje za upad, izvršen bez odobrenja Kongresa, nije jasno, ali je Trampova administracija objasnila svrgavanje kao korak ka smanjenju protoka opasnih droga u SAD, a kao druge potencijalne koristi vidi upravljanje Venecuelom i veću kontrolu nad naftom.

Tramp je tvrdio da će američka vlada pomoći u vođenju Venecuele i da to već čini, iako nije bilo neposrednih znakova toga. Venecuelanska državna televizija nastavila je da emituje promadurovu propagandu, prenoseći uživo snimke pristalica koje izlaze na ulice Karakasa u znak protesta.

„Vodićemo zemlju sve dok ne budemo mogli da obavimo bezbednu, pravilnu i razumnu tranziciju“ vlasti, rekao je Tramp na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu, gde se pohvalio da bi ova „izuzetno uspešna operacija trebalo da posluži kao upozorenje svima koji bi ugrozili američki suverenitet ili ugrozili američke živote“.

Maduro i drugi venecuelanski zvaničnici optuženi su 2020. godine za zaveru „narko-terorizma“, ali je Ministarstvo pravde u subotu objavilo novu optužnicu protiv Madura i njegove supruge Silije Flores, koja je režim predstavila kao „korumpiranu, nelegitimnu vlast“ pomognut trgovinom drogom koja je preplavila SAD kokainom. Vlada SAD ne priznaje Madura kao šefa države.

Tramp je objavio fotografiju na društvenim mrežama na kojoj se Maduro vidi u trenerci i sa povezom preko očiju na brodu USS Ivo Džima.

Operacija je usledila nakon višemesečnih napora Trampove administracije da izvrši pritisak na venecuelanskog lidera, uključujući veliko gomilanje američkih snaga u vodama Južne Amerike i napade na brodove u istočnom Pacifiku i Karibima optužene za prevoz droge.

Prošle nedelje, CIA je stajala iza napada dronom na pristanište za koje se veruje da su ga koristili venecuelanski narko-karteli što je bila prva poznata direktna operacija na tlu Venecuele otkako su SAD počele napade u septembru.

Maduro je osudio prethodne vojne operacije kao jedva prikriveni pokušaj da ga svrgnu sa vlasti.

Operacija u Venecueli, izvedena tačno u dan 36 godina posle američke invazije na Panamu 1990. godine, koja je dovela do predaje i hapšenja lidera Manuela Antonija Norijege, odvijala se pod okriljem mraka u subotu rano ujutru, dok je Tramp rekao da su SAD ugasile „skoro sva svetla“ u glavnom gradu Karakasu dok su američke snage krenule da izvuku Madura i njegovu suprugu.

General Den Kejn, načelnik Združenog generalštaba, rekao je da su američke snage mesecima uvežbavale svoje manevre, učeći sve o Maduru – gde je bio i šta je jeo, kao i detalje o njegovim kućnim ljubimcima i odeći.

„Razmišljamo, razvijamo, treniramo, vežbamo, analiziramo, vežbamo iznova i iznova“, rekao je Kejn. „Ne da bismo to uradili kako treba, već da bismo osigurali da ne možemo pogrešiti“, kazao je on.

Rano u subotu čulo se više jakih eksplozija u Karakasu, a niskoleteći avioni su projurili preko Karakasa. Madurova vlada optužila je SAD da su pogodile civilne i vojne objekte, nazivajući to „imperijalističkim napadom“ i pozivajući građane da izađu na ulice.

Napad je trajao manje od 30 minuta, a eksplozije – najmanje sedam – naterale su ljude da istrče iz kuća, dok su drugi na društvenim mrežama izveštavali o tome šta su videli i čuli. Neki venecuelanski civili i pripadnici vojske su ubijeni, rekla je potpredsednica Delsi Rodrigez, bez navođenja broja. Tramp je rekao da su neki američki vojnici ranjeni, ali da niko nije poginuo.

Video dobijen iz Karakasa i jednog neidentifikovanog priobalnog grada prikazuje trasirajuće projektile i dim kako zamagljuju noćno nebo dok su se ponavljale prigušene eksplozije. Drugi snimci pokazuju automobile kako prolaze autoputem dok eksplozije osvetljavaju brda iza njih.

Dim se dizao iz hangara vojne baze u Karakasu, dok je druga vojna baza u glavnom gradu bila bez struje.

Po venecuelanskom zakonu, podredsednica Delsi Rodriges bi trebalo da preuzme vlast od Madura. Ali Rodriges je tokom subotnjeg nastupa na državnoj televiziji naglasila da ne planira da preuzme vlast. Tražila je oslobađanje Madura i nazivala ga predsednikom.

„U Venecueli postoji samo jedan predsednik, a njegovo ime je Nikolas Maduro Moros“, rekla je ona.

Vladajuća stranka Venecuele je na vlasti od 1999. godine, kada je Madurov prethodnik, Ugo Čavez, preuzeo dužnost, obećavajući da će podići ljude iz siromaštva, a kasnije i sprovesti samoproglašenu socijalističku revoluciju.

Maduro je preuzeo vlast kada je Čavez umro 2013. godine. Njegov reizbor 2018. godine smatran je prevarom jer je glavnim opozicionim strankama bilo zabranjeno učešće. Tokom izbora 2024. godine, izborne vlasti lojalne vladajućoj stranci proglasile su ga pobednikom nekoliko sati posle zatvaranja biračkih mesta, ali je opozicija prikupila ogromne dokaze da je izgubio sa više od 2 prema 1.

U demonstraciji koliko je Maduro polarizujuća ličnost, ljudi su u subotu izašli na ulice da protestuju zbog njegovog zarobljavanja i da ga slave.

Na protestu u glavnom gradu Venecuele, gradonačelnica Karakasa Karmen Melendez pridružila se masi koja je zahtevala Madurov povratak.

„Maduro, drži se, narod ustaje!“, skandirala je masa i: „Ovde smo, Nikolase Maduro. Ako nas čujete, ovde smo!“

Ranije su naoružani ljudi i uniformisani pripadnici civilne milicije izašli na ulice naselja Karakasa koje se dugo smatralo uporištem vladajuće stranke.

U drugim delovima grada, ulice su ostale prazne satima posle napada. Neka područja su ostala bez struje, ali su se vozila slobodno kretala.

„Kako se osećam? Uplašen, kao i svi“, rekao je stanovnik Karakasa Noris Prada koji je sedeo na praznoj aveniji gledajući u svoj telefon. „Venecuelanci su se probudili uplašeni, mnoge porodice nisu mogle da spavaju“, rekao je on.

U gradu Doralu, na Floridi, domu najveće venecuelanske zajednice u SAD, ljudi su se umotali u venecuelanske zastave, jeli pržene grickalice i navijali uz muziku. U jednom trenutku, gomila je skandirala „Sloboda! Sloboda! Sloboda!“.

Neki pravni stručnjaci su odmah izrazili zabrinutost za legalnost američke vojne operacije.

Savet bezbednosti UN, postupajući po hitnom zahtevu Kolumbije, planira da održi sastanak o operacijama SAD u Venecueli u ponedeljak ujutro, po rečima jednog diplomate.

Poslanici obe političke stranke u Kongresu SAD su izrazili rezerve i otvorene prigovore na napade SAD na brodove osumnjičene za šverc droge u blizini venecuelanske obale. Kongres nije posebno odobrio ovlašćenje za upotrebu vojne sile za takve operacije u regionu.

Poslanik iz Konektikata Džim Hajms, vodeći Demokrata u Odboru za obaveštajne poslove Predstavničkog doma, rekao je da nije video dokaze koji bi opravdali Trampov napad na Venecuelu bez odobrenja Kongresa i zahtevao je hitan brifing administracije o „njenom planu za obezbeđivanje stabilnosti u regionu i njenom pravnom opravdanju za ovu odluku“.