Transparentnost Srbija (TS) objavila je da od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, bilo da su u statusu javnih preduzeća, AD ili DOO, koja bi direktora morala da biraju na javnom konkursu, u 2026. godinu sa zakonito postavljenim direktorom ušla su samo dva.
Elektroprivreda Srbije dobila je direktora posle konkursa u junu 2024. godine, a „Mokra gora“ ima direktora izabranog na konkursu, kojem mandat ističe u januaru 2026, navedeno je u saopštenju.
Iz TS su podsetili da bi na javnim konkursima trebalo da se biraju i direktori preduzeća u državnom vlasništvu koja menjaju formu u AD i DOO.
Na kraju 2025. godine transformisano je osam JP, a u statusu JP ostalo ih je još 11.
Na direktore AD i DOO neće se, kako je istaknuto, primenjivati odredbe Zakona o sprečavanju korupcije jer nemaju status javnih funkcionera zbog autentičnog tumačenja zakona koje je skupština usvojila 2021. godine.
Iz TS su ukazali da za postojeće direktore i vršioce dužnosti (v.d.) direktora te odredbe načelno važe, ali da postoji drugi problem – ogromna većina uopšte nisu javni funkcioneri, jer je mnogima od njih mandat istekao.
Odluke koje donose stoga se mogu osporiti, ali za ono što rade i eventualnu štetu koju uzrokuju snose odgovornost, jer defakto sede u foteljama direktora, navedeno je u saopštenju.
Kako je naglašeno, u Srbiji je većina preduzeća u državnom vlasništvu sa nezakonitim rukovodiocem, njih 22 imaju vršioce dužnosti koji su na tim mestima duže od 12 meseci (18 preduzeća), što je zakonski maksimum.
U četiri preduzeća, u kojima su v.d. direktori postavljeni u toku 2025. godine, problem je u tome što je i pre poslednjeg postavljenja na čelu JP bio neki drugi vršilac dužnosti, naveli su iz TS.
Od 18 direktora koji su u v.d. stanju, troje ih je između jedne i dve godine, osmoro između dve i pet, petoro između pet i 10, a dva v.d. direktora su u tom statusu duže od deset godina.
Ukazano je i da, kada se pogleda šta se dešavalo pre postavljenja poslednjeg v.d. direktora, čak 13 preduzeća u državnom vlasništvu ima na čelu lako smenljivog vršioca dužnosti duže od 10 godina.
Od pet do 10 godina v.d. direktori su se ređali na rukovodećim mestima u osam preduzeća.
Mandat direktora izabranog na konkursu istekao je u šest preduzeća u državnom vlasništvu, dok u četiri nikada nisu sprovedene odredbe Zakona o javnim preduzećima iz 2012. i 2016. koje su predviđale izbor direktora na konkursu i proceduru imenovanja v.d., već su na njihovom čelu ljudi postavljeni pre 2012. godine, ili su postavljani direktori bez konkursa.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.