Dok bela kuga hara Srbijom, Novi Pazar potpuno odskače od crnih prognoza

Iako se u Srbiji već godinama beleži trend iseljavanja, Novi Pazar je jedan od retkih gradova koji ima razloga za optimizam kada je reč o demografiji.

Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, broj stanovnika Novog Pazara do 2052. godine biće uvećan za 13,4 odsto, što je rezultat pozitivnog prirodnog priraštaja. Grad će tada imati oko 120.345 žitelja, što ga svrstava među najveće gradove u Srbiji, uz Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš.

Projekcije ukazuju da će prosečna starost Novopazaraca do 2052. godine biti 39 godina, što je tri godine više nego što je sada. Zanimljivo je da će petina stanovništva biti mlađa od 14 godina, dok će 18 odsto biti starije od 65 godina. Ovi podaci potvrđuju da Novi Pazar ima mladu populaciju koja je oslonac za budućnost grada i zemlje.

Ponosne porodilje i podrška porodicama

U središtu ovog pozitivnog trenda su velike porodice i visoka stopa nataliteta. Jedna od mnogih novopazarskih porodilja, Selma Hasanović, koja je nedavno na svet donela četvrto dete, ističe važnost podrške porodici i ljubav koja dolazi sa velikim brojem dece.

„Smatram da za to treba puno snage, ljubavi i podrške partnera. A zauzvrat, dobijate ogromnu ljubav dece, koja su naše najveće bogatstvo“, kaže Selma, po profesiji lekar.

Kraljevu natalitet na „pozajmicu“

Novi Pazar je tradicionalno rekorder po broju porođaja. Prema rečima ginekologa u novopazarskom porodilištu dr Suade Gicić Skenderi ovaj grad zauzima četvrto mesto u Srbiji po broju porođaja, odmah iza velikih klinika.

„U našem porodilištu je do sada rođeno 1492 bebe, a prošle godine imali smo više od 1900 porođaja. To je ogroman broj i veoma značajan za naš grad“, napominje dr Gicić Skenderi.

Za ovaj uspeh zaslužni su ginekolozi, akušeri i neonatolozi, ali i cela medicinska ekipa. Međutim, najzaslužniji su roditelji koji donose važne odluke o proširenju svojih porodica.

„Novopazarci vole porodicu, novopazarke vole da rađaju decu, i to je divna stvar. Možda to bude pozitivan primer mnogim gradovima u Srbiji koji se suočavaju sa problemom niskog nataliteta“, dodaje ona.

Posebno zanimljiva je priča o periodu kada su žene iz Novog Pazara porađane u Kraljevu, zbog renoviranja porodilišta.

„Svi su bili iznenađeni naglim porastom nataliteta u Kraljevu, a u stvari to su bile bebe iz Novog Pazara“, ističe Gicić Skenderi.

Doktorka Suada se seća kako su te cifre „pozajmljene“ Kraljevu. Međutim, Novi Pazar, je ubrzo bio ponovno spreman da trudnice primi sa svim potrebnim uslovima.

Podaci iz matičnih knjiga

Šef Odseka za lična stanja i matične knjige, Selma Šaković, navodi da broj upisa novorođenih u matičnu knjigu pokazuje rast.

„U 2024. godini imamo 1922 upisa do početka oktobra, dok smo prošle godine imali 2385 upisa u čitavoj godini“, ističe Šaković, dodajući da je broj umrlih manji u odnosu na prethodne godine.

„U 2024. godinu imamo 643 upisa u matičnu knjigu umrlih do početka oktobra, dok smo prethodne godine imali 800“, kaže Šaković.

Ovi podaci ukazuju na to da, uprkos izazovima, Novi Pazar ima stabilnu demografsku sliku sa pozitivnim trendovima u oblasti nataliteta.

Demografski rast, sa visokim brojem novorođenčadi i velikim porodicama, pozicionira Novi Pazar kao jedan od najmlađih gradova ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi.

„Sva ta deca koja Novi Pazar čine najmlađim gradom u Srbiji, sa statistikom koja govori da preko 50% stanovništva našeg grada je mlađe od 35 godina, su neka garancija naše lepe budućnosti, obzirom da na mladima svet ostaje, a mi smo rasadnik zdrave, mlade populacije na kojoj će, nadam se, počivati i grad i naša zemlja“, kaže dr Suada Gicić Skenderi, koja svakodnevno pomaže trudnicama koje na svet donose nove živote.

Ovaj trend se smatra pozitivnim, jer osigurava mladost i vitalnost grada, čime se stvara temelj za njegov dalji razvoj. Mnogi građani Novog Pazara veruju da će ovi pozitivni demografski pokazatelji doprineti i ukupnom poboljšanju životnih uslova i oporavku privrede, koja mora da se oslanja na mladu i obrazovanu populaciju.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta  „Kad pogledam sa bedema“  u produkciji UG „Journalistic plan“, pripremljen za novinsku agenciju RINA.