Ostrvo Hainan, kao prva velika bescarinske zona na jednom ostrvu, primer je kako Kina u okviru svoje nove faze razvoja zasnovane na visokokvalitetnom razvoju i visokom nivou otvaranja ka svetu primenjuje drugačije metode rasta i razvoja, ocenila je Katarina Zakić, načelnica Centra za kineske studije pri Institut ze međunarodnu politiku i privredu.
Kako prenosi Kineska medijska grupa (CMG), ona je u autorskom tekstu navela da su kineski petogodišnji razvojni planovi su počev od 1953. godine, kada su počeli da se prvi put primenjuju, pa sve do danas prošli ogromne promene.
„Planovi, koji su u početku rađeni po uzoru na sovjetske planove razvoja, su na samom startu imali striktno kvantitativno određenje i vrlo centralizovan način sprovođenja. Tokom vremena, sa sve boljim rezultatima i ostvarivanjem ciljeva, planovi su više postajali smernice tj. putevi za realizaciju petogodišnjih ciljeva, a način izvršenja istih je postao značajno decentralizovaniji. Broj ljudi i institucionalnih nivoa upravljanja koji se uključuje u razvijanje ovog dokumenta je sve veći, te su za potrebe formulisanja narednog 15-tog Plana razvoja i građani Kine bili uključeni sa svojim predlozima i sugestijama“, navodi se u tekstu za rubriku Kolumne.
Kineska ekonomska razvojna politika se već decenijama razvija u skladu sa onim što se dešava na unutrašnjem planu, ali i sa onim što se dešava u međunarodnom okruženju, ocenila je Zakić i dodala da su kineski stratezi uvek pravili ravnotežu između onoga što se dešava u samoj Kini, a nakon toga i međunarodnih okolnosti.
„Kina, uopšeno posmatrajući, ima jasne ekonomske ciljeve definisane decenijama unapred, a jedan od njih je da do 2035. godine postane umereno prosperitetno društvo koje će ostvariti napredak u svim oblastima ekonomskog života. Akcenat je stavljen na rastu BDP po glavi stanovnika, koji do 2035. godine treba da dostigne nivo od 30.000 američkih dolara. U pitanju je izrazito ambiciozan cilj, koji zahteva ogroman napor i rad na njegovom ostvarivanju, a Kina krupnim koracima ide ka njemu“.
Zakić je navela da je proteklih decenija Kina je imala puno projekata i ideja za ekonomski oporavak koji su često funkcionisali po principu kontrolisanog eksperimenta.
„Ukoliko je bilo potrebno da se neke stvari promene ili da se vidi kako bi nove politike mogle da funkcionišu, Kina bi ograničila vreme, mesto i resurse kako bi se uvidelo da li je ovakva promena dobrodošla. Možda i najpoznatiji eksperiment ove vrste jeste bila politika ‘Otvorenih vrata’, koja je omogućila stvaranje specijalnih ekonomskih zona, u kojima su uslovi poslovanja bili potpuno različiti od ostatka Kine“, navodi se.
U tom trenutku, jedino je u ovim zonama bio dozvoljen rad inostranim kompanijama pod specijalnim uslovima. Ovakvo postepeno otvaranje Kine za inostrane investicije je trajalo duže vreme i odvijalo se u nekoliko faza, dodala je Zakić, navodeći i da su dobri rezultati ovih zona pokazali kolika je dobrobit inostranih investicija za razvoj Kine i koliko je ova politika uspešna.
Sličan situacija se desila kada je Kina krenula da ulaže u inostranstvo, ili kada su primenjivane nove mere u oblasti agrarne politike ili digitalizacije. Dakle za svaku promenu se naprave preduslovi, testira se vrednost same ideje/politike/projekta i tek nakon toga se ide na širu upotrebu.
„Upravo je slučaj ostrva Hainan, primer kako Kina u okviru svoje nove faze razvoja zasnovane na visokokvalitetnom razvoju i visokom nivou otvaranja ka svetu primenjuje drugačije metode rasta i razvoja“, ocenila je autorka.
Ostrvo Heinan, u Južnom kineskom moru, decenijama unazad predstavlja jednu od omiljenih turističkih destinacija. Bez obzira na geografski položaj i prirodne resurse, ostrvo Hainan se nije ekonomski razvijalo onom brzinom kojom bi provincijske vlasti želele.
Pored mnogobrojnih reformi u institucionalnom smislu, koje su postepeno dovele do toga da Hainan postane samostalna institucionalna jedinica, te da nije više administrativno u sastavu provincije Guandong, rađeno je na tome da se unapredi i ekonomski razvoj, i da se pored poljoprivrede i turizma razviju i druge grane privređivanja.
Kao i neke druge reforme koje su Kini sprovedene, ni ovde odluka da Hainan postane slobodna carinska zona nije donesena na prečac. Tako je 1988. godine Hainan postao najveća slobodna ekonomska zona u Kini, da bi 2020. godine bio predstavljen plan za stvaranje slobodne carinske zone, a od 18. decembra 2025. godine je odluka o bescarinskoj zoni stupila na snagu.
Kako je ocenila Zakić, glavna ideja vezana za primenu ovog sistema jeste da Hainan postane moderni trgovinski centar, i omogući ostrvu bolju integraciju kako u domaću, tako i međunarodnu ekonomiju.
Bez obzira na to što je većina procedura pojednostavljena da bi se omogućilo da ova bescarinska zona lakše funkcioniše, sa druge strane je preduzet niz mera koje omogućavaju bolju kontrolu same trgovine poput specijalne granične kontrole koja ima za cilj sprečavanje krijumčarenja.
Novi model razvoja Hainana predstavlja ozbiljan iskorak u razvoju kineske ekonomije, koja je u ovom trenutku van globalnih trendova u kojima sve više jačaju regionalizam i protekcionizam. Kina se naprotiv sve više otvara, i zagovara globalizaciju u kojoj ima mesta za sve i napredak svih. Vreme će pokazati da li će i Hainan pokazati uspeh koji su imale recimo slobodne ekonomske zone početkom osamdesetih, ali svakako u ovom vremenu predstavlja svojevrstan raritet vredan pažnje, ocenila je Zakić.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.