NZZ: „Birači podržali Kurtijev kurs prema Beogradu, ali sada mora da izađe u susret kosovskim Srbima“

Građani Kosova žele političku stabilnost i suverenost zemlje i to je pokazala pobeda pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija na izborima, ali Kurti sada ima obavezu da Srbe na Kosovu pridobije za zajedničku državu, i na tome mora da insistira i Evropska unija, piše danas dnevnik Noje cirher cajtung (NZZ).

Švajcarski dnevnik piše da je Kurtijeva partija poentirala u biračkom telu svojom kursom konfrontacije sa Beogradom i da je biračima očigledno svejedno što je ta politika zaustavila proces normalizacije odnosa sa Beogradom.

„Birači zbog političke blokade koja traje gotovo godinu dana nisu kaznili Kurtija, nego opozicione partije. To i u svet šalje jasan signal – Kosovari žele i dalje tvrdu realnu politiku prema Srbiji. Sprovođenje državnog suvereniteta je najviši prioritet“, piše NZZ.

Dnevnik piše da Evropljani i Amerikanci nisu uspeli da za normalizaciju odnosa sa Srbijom, koju su želeli, pridobiju i stanovnike Kosova i da je  dodatna autonomija za kosovske Srbe, koju su zahtevali, mnogim Albancima naprosto išla korak predaleko, zbog čega su pozdravili Kurtijevu implementaciju državnog suvereniteta bez obzira na želje Zapada.  

„I dok su raniji šefovi vlade sva uputstva Zapada prihvatali kao naređenje, Kurti ih je uredno ignorisao“, piše list.

NZZ navodi da je Priština do 2021. godine bila uzdržana, i da su na „severu Kosova vladali od Beograda instruisani lokalni političari i mafijaši“, a da je od tada Kurtijeva vlada obavezala kosovske Srbe da voze sa kosovskim registarskim tablicama, da koriste zvaničnu kosovsku valutu evro i pozatvarala pošte, banke i osiguranja kojima je upravljala Srbija.    

Kao primer navodi i rekordno brzu izgradnju dva mosta na reci Ibar u Kosovskoj Mitrovici, iako su zapadne diplomate u leto 2024. zabranile da se za automobilski saobraćaj otvori do tada jedini mosta na Ibru, koji je praktično bio neformalna granica u etnički podeljenom gradu.

„Nedeljni izbori savim jasno pokazuju – polovina kosovskih Albanaca pozdravlja takvu politiku. A i zašto, pitaju se Kurtijevi birači, svugde unutar granica Kosova ne bi važilo kosovsko pravo? I zašto stanovnici ne bi smeli da se slobodnu kreće na celoj teritoriji države kao i u svakoj drugoj evropskoj zemlji? I u tome su ustvari u pravu – samo stvar nije tako jednostavna“, piše NZZ.

Izborna pobeda je Kurtiju sada, piše dnevnik, nameće obavezu da Srbe na Kosovu integriše i pridobije za zajedničku državu. On srpske institucije koje je njegova vlada zatvorila mora da nadomesti kosovskim, koje će pružati iste usluge, i to na srpskom jeziku i na dobrobit kosovskih Srba, piše NZZ.

„I na tome Evropljani treba da insistiraju. Prvo sredstvo pritiska već su prokockali. Sredinom decembra je Evropska komisija ukinula deo svojih sankcija i oslobodila polovinu zamrznutih para (namenjenih Kosovu). Moraće dobro da razmisli da li će i drugi deo, kako je najavila, odobriti već početkom 2026. godine“, ocenjuje NZZ.