Najvažniji događaji u Srbiji u 2025. godini

GODINA VELIKIH PROTESTA U SRBIJI – Studenti koji su blokade fakulteta Univerziteta u Srbiji započeli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024. godine organizovali su masovne proteste ove godine širom Srbije, među kojima je najmasovniji bio 15. marta u Beogradu. Prvi protest u 2025. godini bio je održan 12. januara kada su se studenti i građani okupili ispred zgrade Ustavnog suda u Beogradu, pod sloganom „Bitno je da imaš (u)stav!“. Sledili su brojni skupovi i protestne šetnje u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i praktično u svim naseljenim mestima širom Srbije. Verovatno najveći skup u istoriji Srbije održan je 15. marta kada se, prema oceni Arhiva javnih skupova, okupilo između 275.000 i 325.000 ljudi. MUP je procenio da je tom događaju prisustvovalo 107.000 ljudi. Trend političkih okupljanja vrlo brzo je prihvatila i vlast koja je svoj prvi veći skup organizovala 11. aprila na platou ispred Skupštine Srbije. Trodnevni skup pristalica vlasti organizovan je pod nazivom „Ne damo Srbiju“, povodom osnivanja svenarodnog pokreta. Arhiv javnih skupova procenio je da se na skupu okupilo oko 55.000 ljudi. Okupljanja su nastavljena i tokom leta pa se u Beogradu 28. juna okupilo oko 140.000 ljudi, dok su u avgustu pristalice vlasti organizovale takozvane skupove protiv blokade. Najmasovniji takav skup organizovan je 13. septembra kada je okupljanje pristalica vlasti registrovano u više od 140 gradova i opština u Srbiji. Prema navodima policije, na svim tim skupovima bilo je ukupno oko 144.000 ljudi. Godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu obeležena je u tom gradu komemorativnim skupom. Arhih javnih skupova procenio je da je u trenutku odavanja pošte u podne u Novom Sadu bilo prisutno oko 110.000 ljudi. Nakon obeležavanja prve godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu organizovanje skupova je nastavljeno na znatno nižem nivou, uz manji broj učesnika.

PAD VLADE MILOŠA VUČEVIĆA – Samo devet meseci posle svečane zakletve, tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević podneo je neopozivu ostavku 28. januara, što se smatra jednom od pobeda protesta koji u Srbiji traju od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Neposredan povod za ovaj potez bio je napad na studente u blokadi u Novom Sadu, pri kojem su batinaši sa bejzbol palicama izašli iz prostorija Srpske napredne stranke, napali aktiviste koji su lepili nalepnice na prostorije stranke i tom prilikom jednoj devojci polomili vilicu. Vučević je tada potvrdio i da će gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić takođe podneti ostavku. Ostavka Vučevića i Đurića, uz objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, bio je prvi zahtev novosadske opozicije i studenata posle pada nadstrešnice 1. novembra, kada je život izgubilo 15 osoba, dok je 16. žrtva preminula četiri i po meseca kasnije. Vučevićeva ostavka konstatovana je u Skupštini Srbije 19. marta, a 16. aprila na čelo vlade došao je sadašnji premijer Đuro Macut. Uprkos padu vlade, Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao je 3. jula četvoricu aktivista SNS koji su okrivljeni za napad na studente u Novom Sadu u noći između 27. i 28. januara.

FORMIRANJE ĆACILENDA I ŠTRAJK GLAĐU DIJANE HRKA – Ono što je 6. marta počelo u Pionirskom parku u Beogradu kao okupljanje studenata koji „žele da uče“, pretvorilo se u vremenski najduži skup u novijoj istoriji Srbije u okviru koga je na platou ispred Doma Narodne skupštine niklo improvizovano šatorsko naselje s pristalicama vlasti zbog koga je za saobraćaj mesecima blokiran taj deo centra grada. „Ćacilend“ kako je kolokvijalno nazvan, po nadimku za protivnike blokada fakulteta, formiran je nekoliko dana uoči protesta 15. marta, za koji će se ispostaviti da je jedan od najmasovnijih od 5. oktobra 2000. godine. Okupljene u Pionirskom parku u više navrata su posećivali i javno podržali najviši državni zvaničnici, uključujući predsednika Aleksandra Vučića koji ih je nazvao „dobrim ljudima koji su odbranili državu“. Vremenom su studente „koji žele da uče“ zamenile različite grupe građana, među kojima je po navodima opozicije, bilo i pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije i ljudi koji su za to dobijali dnevnice. Kamp je proširen na plato na Trgu Nikole Pašića i u njemu je prethodnih meseci zabeleženo više desetina incidenata, uključujući sukobe s učesnicima protesta 15. marta ali i sa poslanicima opozicije, pucnjavu u oktobru u kojoj je jedan građanin hicem iz pištolja ranio čoveka koji je boravio u jednom od šatora, kao i napad na novinare nezavisnih medija. Da bi posle više od 10 meseci, šatorsko naselje moglo biti uklonjeno, najavio je tokom decembra predsednik Srbije, uz navode da će „zamoliti“ okupljene da se pomere „kako bi oslobodili saobraćaj za građane Srbije“. „Da li će da me poslušaju ili ne, to ne mogu da vam kažem. Nisam siguran, ali to će svakako biti moja molba“, rekao je Vučić. Osim studenata u blokadi i opozicije, uklanjanje „Ćacilenda“ tražila je i Dijana Hrka, majka mladića poginulog u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je tokom novembra, u šatoru postavljenom u neposrednoj blizini tog improvizovanog kampa, 16 dana štrajkovala glađu s zahtevom da bude utvrđena odgovornost za tu nesreću i budu oslobođeni studenti koji su privođeni posle protesta.

SMENE U POLICIJI I BIA – U specijalnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije – Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ) i Žandarmeriji, u novembru i početkom decembra, s opadanjem inteziteta studentski protesta, došlo je promena na rukovodećim mestima. Najviše pažnje izavalo je imenovanje novog komandanta SAJ-a pukovnika policije Igora Žmirića, pošto je penzionisan dugogodišnji komandat te jedinice Spasoje Vulević. Vulević je tada kazao agenciji Beta da mu je saopšteno „da se na njega kao komandanta više ne računa, jer nije pod kontrolom Aleksandra Vučića“. U sklopu promena u MUP-u, što je deo javnosti tumačio i kao posledicu konsolidacije vlasti, je i imenovanje za komandanta Žandarmerije pukovnika policije Radoslava Repca, dugodišnjeg pripadnika beogradske Policijske brigade. Prethodno je, u jeku studentskih protesta, penzionisan i general policije Bogoljub Živković, čiji je sin student bio učesnik brojnih protesta. U decembru je smenjen i jedan od načelnika Bezbednosno informativne agencije (BIA) Marko Parezanović a na tu fukciju je postavljen dosadašnji šef novosadskog centra BIA Nikola Vasiljević. Parezanović je postavljen za savetnika direktora BIA, što je mesto sa mnogo manje ovlašćenja i uticaja na rad agencije.

UPOTREBA ZVUČNOG TOPA U BEOGRADU – Studentski protest 15. marta u Beogradu završio se ubrzo nakon incidenta kojima je prekinuta petnaestominutna tišina tokom odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice. Nešto nakon 19 časova studenti-redari su građanima poručili da se povuku sa ulica, a na društvenim mrežama se pojavilo više snimaka ljudi okupljenih u Ulici kralja Milana koji su, bez jasno uočljivog razloga, počeli panično da se razmiču, umalo pokrenuvši stampedo. Vojni analitičar Aleksandar Radić je prvi predložio teoriju po kojoj je protiv okupljene mase upotrebljeno zvučno oružje, koje je on imenovao kao „zvučni top“ (misleći na Long Range Acoustic Device – LRAD). Očevici nisu imali racionalno objašnjenje događaja, navodeći da su osetili vibracije i čuli jak zvuk koji su najčešće poredili sa vozilom koje se velikom brzinom kretalo ka njima. Sve bezbednosne strukture, od policije, preko vojske do BIA, odlučno su demantovale da je upotrebljeno nezakonito sredstvo. Dva dana nakon protesta i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić demantovao je da policija poseduje bilo kakva akustična oruđa. Nakon što su se po društvenim mrežama pojavile fotografije tih uređaja na policijskom vozilu ispred Skupštine Srbije, Dačić je revidirao svoje tvrdnje, navodeći da MUP ipak ima to oružje, ali da ga ne koristi. Vlasti i danas demantuju da je tokom protesta 15. marta upotrebljeno bilo kakvo nedozvoljeno sredstvo, potkrepljujući to rezultatima domaćih istraga, ali i ruske Federalna služba bezbednosti (FSB), koja je za razliku od američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) uslišila molbe srpskih zvaničnika da analiziraju incident. Civilno društvo je prikupilo više od 3.500 svedočanstava građana o psihološkim i fizičkim posledicama koje su pretrpeli, u velikom broju slučajeva potkrepljenih i medicinskom dokumentacijom. Na osnovu njih, CRTA je sa organizacijom „Earshot“ sastavila izveštaj koji opovrgava tvrdnje FSB-a, ukazujući da je „vrlo verovatno da su demonstranti bili izloženi napadu izuzetno usmerene akustične sile“. Predmet koji se odnosi na događaje 15. marta u Beogradu otvoren je u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu, a više međunarodnih organizacija tražilo je objašnjenje i brzu istragu od zvaničnog Beograda.

IZBORI NA KOSOVU, SRBI SE VRATILI U INSTITUCIJE – Na lokalnim izborima na Kosovu održanim u oktobru kandidati „Srpske liste“ ponovo su preuzeli vlast u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok. Time su smenili albanske gradonačelnike iz Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova. Srbi su napustili institucije u novembru 2022. godine, nakon čega su u aprilu 2023. godine na vlast došli albanski gradonačelnici, na izborima koje je srpska strana bojkotovala. Parlamentarni izbori održani 9. februara nisu obezbedili jasnu većinu, a „Srpska lista“ je osvojila svih deset mandata za srpsku zajednicu. Iako je Pokret Samoopredeljenje osvojio najviše mandata, Vlada nije formirana. Albanske opozicione partije (Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova) odbile su koaliciju, što je dovelo do višemesečne blokade parlamenta. Predsednica Kosova Vjosa Osmani raspustila je parlament 20. novembra i raspisala vanredne izbore za 28. decembar. To će biti drugi parlamentarni izbori u istoj godini.

SUKOB VLASTI I TUŽILAŠTVA ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL – Predsednik države Aleksandar Vučić, praćen državnim funkcionerima i tabloidima, pokrenuo je kampanju protiv Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) kada je ta institucija otvorila postupke u slučajevima „Nadstrešinca“ i „Generalštab“ koji mogu dovesti do vrha vlasti. U Slučaju „Nadstrešnica“ TOK tereti ministre Gorana Vesića i Tomislava Momirovića za finansijske malverzacije tokom radova na pruzi Novi Sad – Subotica. Ministar kulture Nikola Selaković osumnjičen je da je umešan u protivzakonito skidanje zaštite za zgrade Generaštaba, kao kulturnog dobra. Istovremeno, vlast je kampanju povela i protiv vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac, koja se godinama nije oglašavala povodom najvećih afera u državi, ali je izgleda vlast očekivala da uzme njene ministre u zaštitu. Do javnosti je stigla informacija da vlast namerava da promeni zakon i tako praktično ukine TOK jer bi ga stavila pod nadležnost Višeg suda u Beogradu, čiji je šef Nenad Stefanović koji važi za čoveka bliskog vlasti. Vučić je unapred najavio da će pomilovati okrivljene za Generlaštab, ali je tužilaštvo brzo uzvratilo optužnim predlogom protiv Selakovića. Uprkos brojnim uvredama iz vrha vasti, da su banda i blokaderi koji su se odmetnuli od države, TOK nastavlja da radi na predmetima „Nadstrešnica“ i „Generalštab“.

REKORDAN BROJ NAPADA NA NOVINARE U SRBIJI – Tokom 2025. godine tužilaštvima u Srbiji prijavljeno je 117 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, a broj fizičkih napada bio je četiri puta veći nego prethodne godine. Prema podacima Udruženja novinara Srbije (UNS), zabeleženo je 135 napada, dok su u bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) evidentirana 344 incidenta, uključujući pretnje i pritiske na medijske radnike. Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić završio je u bolnici u avgustu, nakon što ga je policajac bez razloga poprskao hemijskim sredstvom, zbog čega je privremeno izgubio vid. Ekipi televizije N1 polomljena je kamera dok su pokušavali da snime prilog u blizini šatorskog naselja pristalica vlasti u centru Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić optužio je nedavno novinara televizije N1 Mladena Savatovića, nakon što mu je on na konferenciji za medije postavio pitanja o slučaju „Generalštab“ i optužnom predlogu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, da je „lažov“, „nevaspitan“, i zapretio mu da će ga prevaspitati „kad već roditelji nisu“. Medijska udruženja upozoravaju da su novinari često napadani iako su imali vidnu medijsku akreditaciju i da im policija u više slučajeva nije pružila zaštitu tokom incidenata.

AFERA GENERALŠTAB I LEKS SPECIJALIS – Kompleks zgrada Generalštaba u centru Beograda u kom se nalaze objekti stari i po 130 godina, oštećen u NATO bombardovanju 1999. godine, odlukom vladajuće većine više nema status kulturnog dobra. Razlog skidanja zaštite trebalo je da bude rušenje Generalštaba i izgradnja hotelskog kompleksa „Trump Towers“, investicije firme zeta aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa vredne 750 miliona evra, praćene brojnim ustupcima srpskih vlasti, što je deo javnosti okarakterisao kao dodvoravanje američkoj administraciji. Prvi problemi za taj projekat nastali su priznanjem direktora nadležnog republičkog zavoda da je falsifikovao dokument kojim se skida zaštita sa Generalštaba, pa je usledilo donošenje leks specijalisa u parlamentu kojim je zvanično skinuta jedna od zaštita. Vlast tim zakonom nije obuhvatila sve zaštite koje je imao kompleks, pa je donela i autentično tumačenje kojim su uklonjene i preostale. Pošto se falsifikovanje dokumenata dogodilo pre donošenja zakona, tužilaštvo je podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića po čijem je nalogu navodno sve rađeno, nakon čega se iz projekta povukao američki investitor. Dok ministar odbranu bazira na pokušajima diskreditacije tužilaštva, protivnici rušenja Generalštaba slave, a predsednik Srbije najavljuje krivične prijave protiv svih koji su učestvovali u „uništenju“ investicije i pokušaja unapređenja odnosa sa SAD.

VOJNA PARADA SNAGA JEDINSTVA – Prva vojna parada u Srbiji posle 11 godina održana je 20. septembra na Novom Beogradu ali je od objektivnih posmatrača dobila pozitivne ocene jedino kada je reč o striktno vojnom planu, odnosno opremi koja je prikazana. Ostali aspekti tog događaja koji se tiču unutrašnje i spoljne politike, kao i manje ili više suptilne poruke koje su poslate, naišli su na snažne kritike. Sam naziv parade „Snaga jedinstva“ je obesmišljen jer je događaj održan u atmosferi najdublje podele srpskog društva i bio je svojevrsno „guranje prsta u oko“ protivnicima vlasti koji su u tom momentu više meseci protestovali zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Nejedinstvo je bilo viđeno čak i u samoj publici. Iako je Ministarstvo odbrane pozvalo sve građane da dođu na Novi Beograd, ulaz nije bio dozvoljen nikome ko nije došao u organizaciji vladajuće Srpske napredne stranke, jer se vlast uplašila da bi moglo doći do izliva narodnog nezadovoljstva u prisustvu predsednika Aleksandra Vučića i stranih gostiju. Parada je bila pokušaj vlasti da pokaže da vojska stoji uz Vučića i vlast ali su to pokvarili pojedini vojnici koji su pozdravljali studente i građane koji su bili okupljeni u sporednim ulicama. Za razliku od vojne parade u Beogradu 2014. godine, kada je najvažniji gost bio predsednik Rusije Vladimir Putin, ovog puta nije bilo nikog od istaknutih svetskih lidera. I dok su očekivani pozitivni efekti političke instrumentalizacije parade na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu nesumnjivo izostali, u striktno vojnom smislu može se reći da je prikaz tehnike potvrdio teze da je u Vojsku Srbije u prethodnom periodu uloženo mnogo sredstava i da je promenjena „krvna slika“ oružanih snaga. Nekoliko oruđa prikazanih na paradi se mogu svrstati u prestižna i po savremenosti i po taktičko-tehničkim karakteristikama koje iz korena menjaju sposobnosti Vojske Srbije, pre svega u ofanzivnim mogućnostima, koje su u ranijem periodu nedostajale.