SSP i SRCE predali Skupštini Predlog zakona o preuzimanju kontrole nad NIS-om

Predstavnici Stranke slobode i pravde (SSP) i pokreta Srbija centar (SRCE) predstavili su danas u Narodnoj skupštini Predlog zakona o utvrđivanju javnog i opšteg interesa za uvođenje nadzornog organa u „Naftnu industriju Srbije“ (NIS). Ovim predlogom, koji je zvanično ušao u skupštinsku proceduru, predviđa se privremena suspenzija prava vlasništva ruskih akcionara „Gasprom njeft“ i „PJSC Intelligence“ radi očuvanja energetske stabilnosti zemlje.

Predsednik SSP-a Dragan Đilas izjavio je na konferenciji za medije da je predloženi zakon direktan odgovor na nefunkcionisanje Rafinerije i opasnost od potpune blokade rada NIS-a usled međunarodnih sankcija. On je ocenio da vlast ne sme da donese odluku o preuzimanju kompanije zbog straha od režima u Moskvi, čime se Srbija dovodi u poziciju „taoca tuđih interesa“.

„Naš cilj mora biti da budemo deo Evrope, a ne samoizolovana periferija. Rafinerija je prestala sa radom, a NIS-u preti zatvaranje benzinskih stanica jer neće imati goriva. Postoji i opasnost od sekundarnih sankcija koje bi paralisale život u Srbiji“, istakao je Đilas.

Predlog predviđa formiranje nadzornog organa koji bi činila tri stručnjaka – dva za energetiku i jedan za privredno pravo. Prema Đilasovim rečima, slične modele primenile su Rumunija i Bugarska, a predviđena je i mogućnost prodaje ruskog udela na međunarodnom tenderu ili otkup od strane države Srbije po tržišnim uslovima.

Zamenik predsednika poslaničke grupe SRCE, advokat Stefan Janjić, obrazložio je pravni osnov predloženog zakona, pozivajući se na član 58 Ustava Srbije koji dozvoljava ograničenje prava svojine u javnom interesu. Janjić je precizirao da zakon ne podrazumeva trajno oduzimanje imovine, već suspenziju određenih upravljačkih prava dok su sankcije na snazi.

„Suspenduje se pravo na neposredno raspolaganje dividendom, koja bi se uplaćivala na poseban račun i isplatila vlasniku po prestanku sankcija. Takođe, suspenduje se pravo prenosa novca, odobravanja kredita, kao i imenovanja organa upravljanja bez saglasnosti privremenog nadzornog tela“, objasnio je Janjić.

On je dodao da nadzorni organ ne bi mogao da raspolaže imovinom van redovnih tokova, a da država zadržava pravo preče kupovine u slučaju prodaje.

Predstavnici opozicije zaključili su da je sada na skupštinskoj većini odluka da li će ovaj predlog biti uvršten u dnevni red sednice u januaru, upozoravajući da bi odbijanje moglo imati nesagledive posledice po energetsku i opštu stabilnost države.