Japan je danas preduzeo poslednji korak ka obnovi rada najveće nuklearne elektrane na svetu što je prekretnica u povratku te zemlje nuklearnoj energiji posle skoro 15 godina od katastrofe u Fukušimi, piše japanski list Džapen tajms (Japan Times).
Reaktori elekrane Kašivazaki-Karive, 220 kilometara severozapadno od Tokija, bili su među ukupno 54 u Japanu koji su isključeni posle zemljotresa i cunamija 2011. godine. Tada je teško oštećena elektrana Fukušima Jedan što je bila najveća nuklearna katastrofi od one u Černobilju 1986.
Skupština prefekture Nigata, u kojoj je elektrana Kašivazaki-Kariva, odobrila je plan za pokretanje reaktora uprkos protestu ispred njene zgrade.
Istraživanje javnog mnjenja koje je prefektura objavila u oktobru, pokazalo je da 60 odsto stanovnika ne smatra da postoje uslovi da elektrana ponovo proradi.
Kašivazaki-Kariva će biti prva nuklearna centrala kojom će upravljati „Tokijska električna kompanija za proizvodnju“(TEPCO) koja je upravljala propalom elektranom Fukušima, te je skoro 70 odsto anketiranih zabrinuto zbog toga što će ta firma biti angažovana u njihovoj prefekturi.
TEPCO razmatra ponovno aktiviranje prvog od sedam reaktora u toj elektrani već 20. januara što bi moglo da poveća snabdevanje električnom energijom područje Tokija za svega dva odsto, procenilo je Ministarstvo industrije.
Portparol te kompanije Masakacu Takata je kazao da je ta firma „čvrsto posvećena tome da se nikada ne ponovi takva nesreća kakva je bila u Fukušimi“.
Tepko se ove godine obavezao da će u prefekturu Nigata tokom narednih 10 godina uložiti 100 milijardi jena (oko 546 miliona evra), nastojeći da za to dobije podršku stanovništva.
Japan je posle nesreće u Fukušimi ponovo pokrenuo 14 od 33 nuklearna reaktora koji su operativni, kako bi smanjio uvoz uglja i gasa.
U julu je preduzeće „Kansai Elektrik Pauer“, vodeći japanski operater nuklearne energije, saopštilo da će početi pripremu jednopg reaktora u zapadnom Japanu, prvog novod od katastrofe u Fukušimi.
Premijerka Sanae Takaiči je podržala ponovno pokretanje nuklearnih elektrana radi energetske sigurnosti i smanjenja rashoda za uvoz fosilnih goriva, od kojih se proizvodi 60 do 70 odsto struje u Japanu.
Japan je prošle godine na uvoz tečnog gasa i uglja potrošio 10,7 hiljada milijardi jena (5,8 milijardi evra), što čini desetinu ukupnih rashoda za uvoz.
Japan očekuje da će potražnja za strujom tokom naredne decenije porasti zbog razvoja centara za obradu podataka koji koriste veštačku inteligenciju, a ona troši mnogo struje.
Da bi zadovoljio i energetske potrebe i obaveze u vezi sa dekarbonizacijom, Japan je odlučio da do 2040. godine udvostruči udeo nuklearne energije u proizvodnji struje, sa 10 na 20 odsto.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.