Kompanija „Affinity Partners“ je, kako prenose mediji, saopštila da se povlači iz projekta Generalštaba iz „poštovanja prema narodu Srbije i gradu Beogradu“, navodeći da „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“. Povlačenje dolazi nakon višemesečnih protesta javnosti, opozicije i stručnjaka, ali i u senci nedavnog podizanja optužnog predloga protiv visokih državnih funkcionera u vezi s ovim projektom.
Slučaj Generalštab dodatno je eskalirao kada je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podiglo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića i još tri osobe. Oni se sumnjiče za nezakonito postupanje prilikom uklanjanja statusa kulturnog dobra nad zgradama Generalštaba, čime je otvoren put za luksuznu gradnju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da će „pomilovati sve koji su navodno učestvovali u malverzacijama“, preuzimajući na sebe odgovornost za „modernizaciju Srbije“ i dovođenje investitora.
Ministar Selaković je optužni predlog nazvao „politički motivisanim procesom“ i poručio da prava meta nije on, već predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je Kušnerovo odustajanje nazvao „užasno teškom i lošom vesti“ za Srbiju, tvrdeći da je zemlja izgubila „izuzetnu investiciju od 750 miliona evra“. On je najavio da će lično podneti krivične prijave protiv svih koji su „kampanjom i hajkom“ doprineli „uništenju“ investicije.
POVEZANE VESTI:
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da će odustajanje Kušnera „loše uticati i na potencijalni dolazak drugih investitora“, optužujući „blokadere“ da im je jedina politika „politika nasilja i blokada“.
Opozicione stranke i stručna javnost, međutim, odluku Kušnera vide kao pobedu. Medijski tim organizacije „Srbija centar“ (SRCE) nazvao je povlačenje Kušnera „najbolnijim spoljnopolitičkim udarcem“ za režim, tumačeći ga kao dokaz da je projekat postao „radioaktivan“ i da je Vučić izgubio podršku američke administracije.
Opozicioni političari su odustajanje pozdravili, ističući da je to pobeda „zakona, struke i kulturnog nasleđa“ nad navodnom kriminalnom politikom.
Povlačenje Kušnerove firme otvara pitanje eventualnih odštetnih zahteva, s obzirom na to da je Srbija sa Kušnerovom kompanijom potpisala Ugovor o zajedničkom ulaganju, čiji sadržaj nije javno dostupan. Pravni stručnjaci ukazuju da se Kušnerova firma, ukoliko nije došlo do kršenja ugovornih obaveza od strane Srbije, potencijalno može pozvati na klauzulu o „Bitnoj negativnoj promeni“ i tražiti naknadu troškova.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.