Naučni savetnik Istorijskog instituta u Beogradu i stručnjak za srednjevekovnu istoriju Aleksandar Uzelac kazao je da će, ukoliko planirani projekat izgradnje objekta u porti Petrove crkve ne bude zaustavljen, ona verovatno biti skinuta sa UNESCO liste Svetske baštine.
On je za Sto plus radio kazao da to što je Petrova crkva na UNESCO listi ne garantuje njenu zaštitu, već da je to obaveza države i njenih stručnih organa, te da UNESCO vodi posebnu evidenciju o objektima sa liste koji su ugroženi, poput srednjevekovnih manastira na Kosovu ili objekata koji su u opasnosti od rata u Ukrajini.
„Praksa UNESCO jeste i da u slučajevima nestručnih ili neadekvatnih intervencija koji narušavaju objekat ili njegovu okolinu pod zaštitom i ove objekte proglašava ugroženima, a potom ih, ukoliko se od takve prakse ne odustane, skida sa liste. Tako je, na primer, velelepna srednjovekovna katedrala Bagrati u Kutaisiju u Gruziji 2017. godine skinuta sa liste UNESCO zbog radova koji su narušili njen originalni izgled i okolinu. A to će, verovatno, biti i sudbina Petrove crkve, ukoliko planirani projekat ne bude zaustavljen“, naveo je Uzelac.
Izgradnja objekta u severnom delu porte Petrove crkve, nad ostacima građevina iz srednjeg veka, korišćenjem betona, blokova i savremenih materijala izazvala je burnu reakciju javnosti.
Kao investitor projekta navodi se Eparhija raško-prizrenska, uz finansijsku podršku Ministarstva turizma i omladine i Turističke organizacije Novog Pazara.
Uzelac smatra da se „izgradnjom ovog čudovišnog objekta od čelika i stakla, bez obzira na to da li će on biti presvučen kamenom ili ne, nesumnjivo narušava autentičnost ambijentalne celine Petrove crkve“.
„Skandalozno je da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ne samo dao dozvolu za izgradnju objekta, već je i aktivno uključen u njegovu realizaciju. Ovo nije prvi slučaj u kome državna institucija, formalno nadležna za očuvanje kulturnih dobara, umesto da ih štiti, učestvuje u narušavanju njihove autentičnosti. O tome svedoče i drugi primeri neadekvatne ‘revitalizacije’ kulturnog nasleđa u Novom Pazaru i okolini, kako iz srednjovekovnog, tako i iz osmanskog vremena“, dodao je Uzelac.
On smatra i da je uklanjanjem ostataka srednjevekovne građevine kako bi se izgradio ovakav objekat već načinjena nemerljiva šteta.
POVEZANE VESTI:
„Bez direknog uvida u lokalitet i dokumentaciju sa iskopavanja može se samo nagađati o kontekstu i funkciji ove građevine. Međutim, s obzirom na ulogu Petrove crkve u srednjem veku i tadašnje običaje, nije nemoguće da se ovde nalazila rezidencija prvih Nemanjićkih vladara, odnosno dvor Stefana Nemanje i njegovih naslednika. Nažalost, s obzirom na stanje na terenu, možda nikada nećemo saznati šta je u pitanju“, istakao je Uzelac.
On je ocenio da se o Petrovoj crkvi u široj javnost malo zna, te da se o njoj više pišu dosetke i izmišljotine nego činjenice.
„Ona je podignuta u vreme bugarske vlasti nad Rasom krajem 9. veka, na temeljima starije, ranohrišćanske građevine, dok je pokraj nje pronađen velikaški grob iz predrimskog vremena, što svedoči o višemilenijumskom kontinuitetu i sakralnoj funkciji ovog mesta još od prehrišćanske epohe“, kazao je Uzelac.
Njena važnost za srpsku istoriju, dodaje, očitava se u tome što je u Petrovoj crkvi krajem 1217. ili 1218. godine Stefan Prvovenčani krunisan za kralja krunom koja je stigla iz Rima, što nedvosmisleno potvrđuje pismo mileševskih monaha s kraja XVI veka.
„Uprkos tome, šira javnost za to ne zna, a ovaj podatak se retko spominje u udžbenicima. To je, nažalost, u velikoj meri ‘zasluga’ Srpske pravoslavne crkve koja zastupa potpuno neutemeljen narativ kako je Stefana Prvovenčanog za kralja krunisao njegov brat Sava u Žiči, pa iz ovog razloga umanjuje značaj Petrove crkve. I mnoge moje kolege ćutke prelaze preko činjenice da je Nemanjićka Srbija postala kraljevina upravo u Petrovoj crkvi, pošto ne žele da se zamere SPC“, zaključuje Uzelac.
Radove, po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u porti Petrove crkve izvodi konzorcijum na čelu sa kompanijom „Elkoms“ iz Beograda.
Posao je ugovorila Turistička organizacija Novog Pazara okvirnim sporazumom sa jednim privrednim subjektom, a vrednost radova je preko 91,7 miliona dinara sa porezom.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.