Najnovija odluka o centralizaciji finansijskog poslovanja visokoškolskih ustanova, koja podrazumeva gašenje postojećih računa i uvođenje obavezne verifikacije svih plaćanja iznad 100.000 dinara od strane nadležnog ministarstva, izazvala je burne reakcije u javnosti i akademskoj zajednici. Ova mera, čiji je cilj navodno efikasnije upravljanje javnim finansijama, dovedena je u direktnu vezu sa ugrožavanjem ustavom garantovane autonomije univerziteta.
Prof. dr Vladimir Obradović, član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP), oštro je kritikovao potez, tvrdeći da se radi o „sistemskom ubijanju autonomije univerziteta kako bi se ubio svaki vid kritičkog mišljenja u Srbiji“.
Obradović ističe da se ovim potezom poslovanje fakulteta „stavlja pod direktnu kontrolu ministra“, čime se krši član 72 Ustava Republike Srbije, koji garantuje autonomiju univerziteta i njihovo pravo da samostalno odlučuju o svome radu.
„O kakvoj se autonomiji radi ako npr. za svaki računar plaćanje mora da odobri ministarstvo finansija? Da li će firmama koje nisu uplatile reket SNS-u biti obustavljena plaćanja? Da li će profesorima koji iznose kritičko mišljenje biti odobrena plata? O svemu tome će odlučivati ministar,“ navodi Obradović, sugerišući da centralizacija otvara vrata za političku kontrolu i potencijalne zloupotrebe.
Profesor Obradović je, takođe, ukazao na to da takav „vid kontrole ne postoji ni kod javnih preduzeća ni drugih institucija kojima je država osnivač“.
Ustav Srbije jasno definiše autonomiju univerziteta, dajući im samostalnost u organizaciji, radu i finansijskom poslovanju, uz uslov da se pridržavaju zakona. Zagovornici autonomije tvrde da je ta samostalnost ključna za održavanje akademskih sloboda i nezavisnost u istraživanju i nastavi.
Kritičari novog modela smatraju da centralizacija finansija obesmišljava sam koncept autonomije, jer univerziteti praktično gube kontrolu nad sopstvenim budžetskim izdacima.
Predstavnici Vlade i Ministarstva finansija, s druge strane, odluku pravdaju potrebom za transparentnijim i efikasnijim upravljanjem javnim sredstvima. Tvrde da centralizovana kontrola obezbeđuje bolju evidenciju troškova i smanjuje mogućnost pronevere ili neopravdanog trošenja budžetskih sredstava. Međutim, izostali su detaljniji komentari u vezi sa konkretnim zamerkama o ustavnosti i ugrožavanju autonomije.
Prof. dr Obradović je zaključio svoju izjavu porukom da je „udarac na autonomiju univerziteta jedan od prioritetnih poteza svakog diktatorskog režima“ i da „država koja guši obrazovanje guši svoju budućnost“. Najavio je da će, nakon promene režima, jedan od prvih koraka biti „reanimacija obrazovnog sistema i vraćanje dostojanstva prosvetnim radnicima“.
Reakcije akademske zajednice na ove promene tek treba da se isprate u potpunosti, ali je već sada jasno da je pitanje finansijske kontrole univerziteta postalo jedno od ključnih političkih i ustavno-pravnih sporenja u zemlji.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.