Arhitekta: Urbanističko planiranje prepustiti odgovornim ljudima iz struke

Arhitekta Vladimir Lojanica izjavio je da razume bojazan i mogući otpor prema novom Prostornom planu i investiciji na području beogradskog naselja Filmski grad na Čukarici ali da je jedini način da se vrati poverenje jeste da posao urbanističkog planiranja bude prepušten odgovornim ljudima iz struke koji će voditi računa o javnom interesu.

„To je i put ka oporavku našeg društva generalno, ne samo u oblasti arhitekture, već i u drugim oblastima izloženim korupciji i partokratiji“, rekao je Lojanica u intervjuu za Vreme povodom odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene za deo beogradske opštine Čukarica, između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića.

Izrada plana poverena je arhitektonskom studiju Proaspekt iz Beograda, koji predvodi Lojanica, istom timu čiji je rad ovog juna dobio prvu nagradu na otvorenom konkursu za programsko-prostorni koncept urbane i pejzažne revitalizacije tog područja.

Lojanica je rekao da je konkursno rešenje već prošlo najstrožu formu javnog i stručnog vrednovanja i da je obezbeđen kontinuitet u sproveđenju autorskog koncepta, odnosno da je izbegnuto „prevođenje“ ideje koje u praksi često dovodi do pogrešnih interpretacija ili čak potpunog preoblikovanja.

„Radi se o području koje se nalazi preko puta zaštićenog područja šume Košutnjak. Osim toga, mislim da je potpuno logično da teritorija koja obuhvata objekte važnih republičkih institucija kao što su Jugoslovenska kinoteka, Fakultet fizičke kulture, Ministarstvo odbrane, RTS, bude uređena planskim aktom koji će usvojiti Vlada. Status projekta od republičkog značaja obezbeđuje veću transparentnost i pravnu sigurnost. Taj plan mora da bude odraz naše težnje za savremenom i ekološki osvešćenom revitalizacijom tog prostora, a ne izgovor za maksimalizaciju izgrađene kvadrature“, rekao je on.

Lojanica je rekao da je ključna polazna tačka da će buduća gradnja na tom području biti realizovana na temeljima postojećih objekata, bez zauzimanja novih prirodnih površina.

„Nagrađeno rešenje počiva na principu otvorenog urbanog modula – mreži javnih zelenih koridora i trgova koji prodiru u dubinu prostora i stvaraju neprekinutu vezu ka Košutnjaku. Svi objekti Avala filma sa kulturno-istorijskom ili arhitektonskom vrednošću biće sačuvani i prenamenjeni, dok je uklanjanje predviđeno samo za ruinirane i privremene strukture bez vrednosti. Nova gradnja planirana je uz obodne saobraćajnice, dok se središnji deo otvara kao javni pejzažni park. Važno je naglasiti i da neće biti posečeno nijedno vitalno drvo. Sva zdrava stabla biće očuvana i integrisana u prostor“, rekao je Lojanica.

Arhitekta je dodao da će jedan od fokusa Prostornog plana biti očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti.

„Planom neće biti predviđeno rušenje objekata koji predstavljaju kulturno-istorijsko nasleđe. Najznačajniji objekti nekadašnjeg studijskog kompleksa biće zaštićeni i pažljivo prenamenjeni. Veliki ateljei, ton-studiji, zgrada uprave i skladišta dekora transformisaće se u savremene filmske kapacitete, muzej filma, edukativne prostore i hab za kreativne industrije. Cilj je da filmsko nasleđe ovog prostora ne postane statičan muzej, već da se život i aktivnost i memorija vezana za ovo područje očuvaju u podjednakoj meri kao i građevine. Biće uklonjeni jedino objekti koji su privremenog karaktera, koji su ruinirani ili procenjeni kao nebezbedni“, dodao je.

On je dodao da na prvi pogled deluje da ako svo drveće ostane, neće biti mesta za gradnju, ali da je zapravo moguće istovremeno očuvati postojeće zelenilo i razviti novu urbanu strukturu, jer se čitav projekat zasniva na ideji revitalizacije već izgrađenog i devastiranog područja, a ne na zauzimanju novih prirodnih površina.

„Pozicioniranje novih objekata oslanja se na postojeće puteve i konture objekata Avala filma, tako da se gradnja ne uvodi u delove netaknutog zelenila. Zgrade se raspoređuju između krošnji, sa mogućnošću podizanja prizemlja, većim povlačenjima i integracijom vegetacije u atrijume. Rezultat je dvostruka dobit: povećana efikasnost korišćenja prostora i očuvanje snažnog pejzažnog identiteta koji taj deo Čukarice čini jedinstvenim“, naveo je on.