Mladi u Srbiji pokazuju trajni pad poverenja u institucije, političke aktere i stranke a proteste i studentske blokade opisuju kao proces bez jasne strategije i održive organizacije, pokazalo je istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).
Nalazi istraživanja pod nazivom „Mladi na prekretnici: Pomak udesno i evropska dilema“ su pokazali da se izvori informisanja mladih sve više premeštaju na društvene mreže, uz raskorak između prepoznavanja dezinformacija i svakodnevnih navika.
„Učesnici ističu korupciju, pravnu nesigurnost, nejednake mogućnosti za napredovanje i slabu institucionalnu odgovornost kao glavne razloge političkog zamora… Odnos prema EU kombinuje pragmatično uvažavanje koristi sa sumnjom u konkretan učinak EU aktera u Srbiji, uz uverenje da se ključne promene mogu postići samo unutrašnjom reformom društva“, dodaje se.
Mladi navode da su protesti vremenom izgubili energiju, plan i egzekuciju, kao i da su političari koji su se naknadno priključili percipirani kao oportunisti.
„Posledica toga je manja spremnost za političko učešće, uključujući i izlazak na izbore, jer mnogi ne vide ponudu koja zaslužuje podršku. Blokade su ostavile i lične posledice, poput prekinute nastave i otežanog studiranja, što je dodatno oslabilo entuzijazam“, piše u rezultatima istraživanja.
Mladi opisuju Srbiju kao sistem u kojem korupcija, pravna nesigurnost i nejednake mogućnosti onemogućavaju lični razvoj i političku veru u promenu, dok odsutnost poverenja u institucije oblikuje njihovu političku distancu i skepticizam.
„Veruju da budućnost Srbije zavisi od unutrašnje reforme i razvoja kulture odgovornosti, a ne od kratkotrajnih protesta ili promene lica u vrhu vlasti. EU se vidi kao poželjan model uređenosti, ali mladi smatraju da evropske integracije imaju smisla samo ako Srbija prvo reši unutrašnje institucionalne slabosti“, navodi se u rezultatima istraživanja.
Evropske vrednosti povezuju sa poštovanjem mladih, pravdom i funkcionalnim institucijama ali očekuju da se ti standardi usklade sa tradicijom i društvenim kontekstom Srbije.
Uprkos određenom jačanju desničarskih i evroskeptičnih stavova, većina i dalje vidi modernizaciju kao neizbežan pravac razvoja Srbije.
Pokazalo se da mladi očekuju jasniju komunikaciju o ulozi EU, dosledniji odnos prema demokratskim standardima, ulaganje u medijsku pismenost, više rada sa studentskim i lokalnim inicijativama i veći institucionalni integritet u domaćem okviru.
Generalna sekretarka EPuS Dragana Đurica izjavila je da je ta organizacija želela da čuje autentičan glas mladih, koji nije izmontiran, interpretiran i upakovan i koji se ne pojavljuje u anketama, odnosno koji se ne može svesti na teoriju o „apolitičnoj generaciji“.
„Ono što smo čuli razbija nekoliko tvrdokornih mitova. Prvo, mladi nisu apatični. Oni su duboko angažovani, samo ne u političkom sistemu koji doživljavaju kao netransparentan, zarobljen i nereprezentativan. Ne veruju institucijama, ali veruju sebi, svojim mrežama i neposrednim iskustvima. To je logična reakcija kada institucije ne polažu račun građanima“, rekla je ona.
Đurica je dodala da mladi nisu ideološki ekstremni i da rast desničarskih narativa nije motivisan ideologijom, već frustracijom, osećanjem nepravde, korupcijom, pravnom nesigurnošću i odsustvom državnog uređenja.
„To nije radikalizam, to je vapaj za redom i odgovornošću… Mladi ne odbijaju Evropu samu po sebi. Naprotiv, Evropa se posmatra kao model uređenosti, doslednosti, pravila i predvidljivog sistema. Ali i tu postoji jasna poruka: Srbija ne može postati evropska ako se ne promeni iznutra“, dodala je.
Generalna sekretarka EPuS je takođe ocenila da su protesti u Srbiji odigrali veliku ulogu jer su pokrenuli društvo da se vrati na postavke pravde, odgovornosti i ideje da institucije postoje zbog građana, a ne obrnuto.
„Ali ono što se vidi, i što mladi vrlo jasno registruju, jeste nešto drugo – pravi, sistemski odgovor starijih generacija, institucija i političkih aktera i dalje izostaje. Mladi su pokazali energiju, hrabrost i integritet. Društvo je reagovalo, ali država nije“, navela je.
EPuS je istraživanje sproveo u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, sa ciljem da se prikaže kako mladi u Srbiji oblikuju političke stavove, kako razumeju demokratiju, vladavinu prava i Evropsku uniju (EU) i koliko su izloženi desničarskim i evroskeptičnim narativima.
Rezultati su dobijeni kombinacijom analize relevatnih studija sa fokus grupama u pet gradova, sa ciljem da se prepoznaju ključne tačke političkog ponašanja mladih. Koordinaciju istraživanja sproveli su Uroš Popadić i Časlav Jovičić, programski i projektni menadžeri EPuS-a.
Istraživanje je moguće pročitati na linku https://emins.org/vesti/predstavljeni-rezultati-istrazivanja-mladi-na-prekretnici/.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.