Slađana Radisavljević iz kragujevačkog odbora Novog DSS-a (NDSS) uputila je oštru kritiku ministru kulture Nikoli Selakoviću povodom njegovog višednevnog odazivanja na poziv Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) u svojstvu osumnjičenog u aferi „Generalštab“. Radisavljević je Selakovićevo ponašanje nazvala „sramotnim glumatanjem“ i „krajnjim bezobrazlukom“, tvrdeći da je njegovo izbegavanje i naknadni cirkuski performansi imali za cilj isključivo „unižavanje istog i banalizovanje celog slučaja“. U nastavku teksta prenosimo vam saopštenje u celosti.
SRAMOTNO GLUMATANJE MINISTRA SELAKOVIĆA, LICEMERIJE NAPREDNJAKA
SLAĐANA RADISAVLJEVIĆ (NOVI DSS KRAGUJEVAC)
Juče u večernjim satima, tek u trećem pokušaju, minister kulture Nikola Selaković konačno je dao izjavu
Tuilaštvu za organizovani kriminal (ТОК), u svojstvu osumljičenog u aferi “Generalštab”, a u pratnji
stranačkog advokata Vldimira Đukanovića. Prva dva njegova odlaska u Tužilaštvo služila su isključivo
unižavanju istog i banalizovanju celog slučaja. Nedelju dana svedočimo krajnjem bezobrazluku, smešnim
performans predstavama, odnosno sramotnom glumatanju ministra opšte prakse Nikole Selakovića. Da
stvar bude smešnija i jadnija, radi se o diplomiranom pravniku, asistentu Pravnog fakulteta u Beogradu,
bivšem ministru pravde u Vladi Srbije. Doduše bio je on minstar i za socijalu, a trenutno je za kulturu.
Svaki mu je resor potaman, pošto se radi o stručnjaku opšte prakse. Da podsetimo, kao minister pravde
davao je naloge Ustavnom sudu kako da se ponaša u slučaju protivustavnog Briselskog sporazuma. Još
tada je pokazao koliko “poštuje” institucije ove države i time se preporučio za večitog minstra za sve i
svašta.
Umesto da se kao svaki odgovorni građanin kulturno, civilizovano javi na poziv Tužilašta, on prvo
građanima Srbije saopštava da je u danu kada je trebao da se odazove na poziv Tužilaštva imao važnija
posla. A onda naknadno u danu kada nije bio pozvan, znači mimo zakazanog termina, pred sam kraj
radnog vremena odlazi u to isto Tužilaštvo u pratnji režimskih trovačnica Pinka i Informera. Pravi circus
predstavu, proziva glavnog tužioca Nenadića da je strani plaćenik koji se stavio u službu rušitelaja
Srbije. Drugi dan u pratnji svog advokata ponovo u nezakazanom terminu ide da preuzme poziv i na taj
način spreči policijsko privođenje. I konačmo, juče iz trećeg pokušaja on daje izjavu, ali i ovu priliku
koristi da ispljuje TOK, ceo slučaj naziva političkom nameštaljkom, tvrdnjom da nije on meta, meta je
lično Aleksandar Vučić i država Srbija. Vođa upitnog mentalnog zdravlja odavno je stavio znak
jednakosti između sebe i Srbije.
Time je pokazao da za njega i njegovu naprednu bratiju ne postoje institucije sistema, da za njih ne
postoji zakon. Oni priznaju samo sud svoje Partije, a jedina istina je ona koju seviraju Pink i Informer. E
pa gospodine ministere, ako dosad niste znali institucije u Srbiji su baš onakve kakvim ste ih pravili
čitavih 15 godina. Liče na institucije, tako se zovu, a u stvari su niko i ništa. Tačnije one i nepostoje. Cilj
cele ove ujdurme je pravljenje paravana za prekonponovanje tuilašta u Srbiji. Pojavila se samo naznaka da
bi TOK počeo nešto da radi. A svaku takvu pojavu u korenu treba saseći, da se to ne proširi. Oni bi da
TOK stave pod kontrolu svog lojaliste, odnosno glavnog Vučićevog tužioca Nenada Stefanovića. Pre
tužilaštva pod potpunu partijsku kontrolu već je stavljena policija i vojska.
Ne, nije mi žao tužioca za organizovani kriminal Nenadića, ponajmanje mi je žao Zagorke Dolovac.
Zaslužili su oni i gore od ovoga. I treba gospodo tužioci da vas nazivaju najpogrdnijim imenima, zaslužili
ste vi i gore od tih pogrdnih imena. Gospa Zaga mirno spavala gotovo 15 godina dok su kriminalci
neometano preiuzimali Državu, a bolesni vođa rasturao jednu po jednu instituciju. Gospa Zaga se
probudila iz dubokog sna, tak sada kada je njena fotelja počela da se drma. Doduše, nije se ona ni sada
probudila zbod Države i pravde, probudila se ona isključivo zbog radi same sebe. Da je ona na Državu
mislila, za ovih 15 godina, ako ništa drugo izašla bi bar na jednu konferenciju za štampu. Krila se od
novinara, spokojno čuvala zaključane fijoke pune tajni misleći da će taj njen lagodni položaj večito trajati.
Sve problematično za ovu vlast gurala pod tepih. E sad kad su fijoke postale prepune a tepih postao
premali, pa se neke stvari više ne mogu sakriti, gospa Zaga bi htela nešto kao da radi. Ali da radi tek
toliko da im se mnogo ne zameri, nije ona sigurna na koju će se stranu ova stvar prelomiti.
Ono što je najbednije i što pokazuje kompletno licemerije jednog sistema su pisma podrške koja su jedno
za drugim počela da pristižu bratu Nikoli Selakoviću sa svih strana napredne Srbije. Tu se našo i
gradoačelnik Kragujevca Nikola Dašić, da pruži bezrezervnu podršku svom bratu i imenjaku, sa
dubokim uverenjem da je on u pravu i da je sve što je radio, radio u interesu Srbije. Selaković je unapred
čist u pravu bez obzira na mišljenje institucija. Da se podsetimo da je taj isti Dašić samo par dana pre ove
podrške Selakoviću obrušio na celokupnu kragujevačku opoziciju nazivajući njeno ponašanje najnižim
oblikom političkog delovanja. Tada se pozivao na institucije i verovao u njih, te da treba da ih pustimo da
rade svoj posao. A ta zla opozicija koristi svaku nesreću da na tome politički profitira i da pravi svoj lični“šou”. Reče naš Nikola da su samozvani lideri sa telefonom u rukama, bez ikakvih činjenica i stručnog
utemeljenja krenuli da šire paniku, nazivajući sve to licemenrnom brigom za bezbednost građana.
E pa vidite gospodine Dašiću, bila sam na tom mestu urušavanja i imam neke fotogrfije u svom telefonu,
doduše imam i neko svoje lično mišljenje šta se tamo desilo, ali smatraga za ceo slučaj nebitnim. Ali
nigde to nisam javno objavila niti javno komentarisala. Svesna sam da nisam dovoljno stručna da to
komentarišem, već smatram da pod hitno nadležne institucije treba da izađu na teren i daju svoje stručno
mišljenje šta se tamo stvarno dogodilo, da onda da zvanično obaveste javnost, koja jeste uplašena. Ne
verujem u rad objektivnost i institucija jer smatram da su čitavu deceniju svesno i namerno urušavane.
Ali, ja ne želim da ih svojim delovanjem dodatno urušavam. Jer sem njih takvih jadnih i urušenih, drugih
u Srbiji nemao.
Zato gospodo, ne možemo se pozivati na institucije kada to nama odgovara, a unižavati ih i pretiti im kada
nama i našoj stranci to ne odgovara. Smeta nam kada opozicija nešto snimi i objavi na društvenim
mrežama ograničenog dometa, ali nam ne smetaju curkus predstave prenošene na televizijama sa
nacionalnom frekvencijom. A šta je to nego krajnje licemerije. Ono što ti radiš, za to optuži druge. Stara
proverna metoda.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.