Na današnji dan 20. novembar

1602 – Rodjen je nemački fizičar i pronalazač Oto fon Girike (Otto von Guericke), koji je prvi demonstrirao vakuum i prikazao čuveni eksperiment o vazdušnom pritisku („magdeburške polulopte“).

1780 – Velika Britanija je objavila rat Holandiji, pošto je utvrdila da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818 – Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio je nezavisnost Venecuele od Španije.

1847 – Umro je pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, tvorac srpskog pozorišta, osnivač i direktor „Knjaževsko-serbskog teatra“ u Kragujevcu (1833).

1863 – Rodjen je pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača „Srpskog književnog glasnika“. Znatno je uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči Prvog svetskog rata. Objavio je „Antologiju novije srpske lirike“ i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873 – Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta, spojeni su u jedan grad, u madjarsku prestonicu Budimpeštu.

1894 – Umro je ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista 19. veka. Komponovao je opere („Demon“), klavirske kompozicije, solo pesme (ciklus „Persijske pesme“).

1910 – Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana svetske književnosti. Romanom „Rat i mir“ stvorio je tip romana „vremena i prostora“ (roman-epopeja). Umetnik-analitičar bio je zaokupljen moralno-etičkim i socijalnim problemima, a kao književni estetičar zalagao se za didaktičku umetnost za narod („Ana Karenjina“, „Sevastopoljske priče“, „Narodne priče“, „Šta je umetnost“).

1914 – Na Vrapčem brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je, kao oficir, Dimitrije Tucović, vodja socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917 – U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put u borbu uključili grupu od 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923 – Garet A. Morgan je patentirao prvi automatski semafor.

1924 – U Turskoj je ugušena pobuna Kurda, a teritorija na kojoj žive je posle Prvog svetskog rata Ugovorom u Lozani podeljena izmedju nekoliko država.

1925 – Rodjena je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boljšoj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina počela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solistkinja, a potom primabalerina ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945 – U Nirnbergu je pred Medjunarodnim vojnim sudom počelo sudjenje nacističkim ratnim zločincima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan medjunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optuženih osudjeno je na smrt, trojica na doživotni zatvor, četvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobodjena.

1945 – Saveznička Kontrolna komisija dala je dozvolu za preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Madjarske u Zapadnu Nemačku.

1959 – Generalna skupština UN je usvojila Deklaraciju o pravima deteta kojom su proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959 – U Stokholmu su Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska potpisale konvenciju o formiranju EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).

1975 – Umro je španski fašista Fransisko Franko (Francisco Franco), koji je 36 godina diktatorski upravljao Španijom. Dva dana kasnije Huan Karlos (Juan Carlos) postao je kralj Španije.

1980 – U Kini je počelo sudjenje „četvoročlanoj bandi“, koju je predvodila Dang Ćing (Jiang Qing), udovica predsednika Mao Cedunga (Zedong). Oni su optuženi za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije 1966-76.

1998 – Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala prvi modul buduće Medjunarodne svemirske stanice, koji je koštao 60 milijardi dolara.

2001 – Na opštim izborima u Danskoj socijaldemokrate su prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili su liberali Andersa Foga Rasmusena.

2002 – Savet za radiodifuziju Turske predložio je državnom radiju i televiziji da počnu emitovanje emisija na ranije zabranjenom kurdskom jeziku, što je bio korak ka članstvu u EU.

2003 – U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu u blizini britanskog konzulata i ispred predstavništva londonske banke HSBC, poginulo je 27 osoba, medju kojima je i generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šort (Roger Short), a više od 450 ljudi je povredjeno.

2004 – Predsednik Šri Lanke Čandrika (Chandrika) Kumaratunga ukinuo je 28-godišnji moratorijum na smrtnu kaznu, pošto je ubijen sudija Vrhovnog suda.

2006 – Umro je američki reditelj Robert Altman, dobitnik Oskara za životno delo. Autor je legendarnih filmova „M.A.S.H.“, „Nešvil“, „Igrač“, „Kratki rezovi“, „Kanzas Siti“.

2011 – Španska konzervativna Narodna Partija osvojila je većinu na parlametarnim izborima, a Marijan Rahoj je postavljen za premijera. Socijalistička radnička partija, opterećena posledicama ekonomske krize i stopom nezaposlenosti, pretrpela je najveći poraz od uvodjenja demokratije.

2015 – U terorističkom napadu na hotel u Bamaku poginulo je 18 ljudi. Odgovornost za napad na hotel u Maliju preuzela je jedna ekstremistička grupa, frakcija Al Kaide.

2018 – Novoizabrani članovi Predsedništva BiH Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić položili su zakletvu i zvanično stupiti na dužnost kolektivnog šefa države.

2020 – Od posledica zaraze korona virusom preminuo je patrijarh Srske pravoslavne crkve Irinej. Bio je 45. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i tu funkciju je obavljao od 22. januara 2010. godine.

2023 – Ekonomista, književnik i političar krajnje desnice Havijer Milei (Javier) novi je predsednik Argentine nakon pobede u drugom krugu predsedničkih izbora.

2024 – Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović i vd direktorke Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković podneli su ostavke posle pogibije 15 ljudi na koje je 1. novembra pala nadstrešnica glavnog ulaza u novosadsku Železničku stanicu.