Gojaznost i stil života povećavaju rizik: Dijabetes sve češći kod mlađih od 40 godina

Dijabetes se sve češće javlja kod osoba mlađih od 40 godina, pa čak i kod dece i adolescenata, što je posledica porasta gojaznosti i nezdravog načina života, upozorili su danas zdravstveni profesionlaci povodom Svetskog dana dijabetesa.

Globalna epidemija dijabetesa je po njihovoj proceni jedan od najvećih javno-zdravstvenih izazova 21. veka.

Procenjuje se da 589 miliona ljudi širom sveta živi sa tom bolešću, a Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) procenjuje da će do 2050. godine taj broj porasti na 853 miliona, odnosno 13 odsto svetske populacije.

Slična situacija je i u Srbiji, gde se procenjuje da s dijabetesom živi oko 700.000 osoba, što čini oko 12 odsto odraslog stanovništva. Činjenica koja dodatno zabrinjava jeste da značajan broj ljudi ne zna da ima dijabetes – hiljade građana svakodnevno živi sa dijabetesom, a da nisu svesni rizika i mogućih komplikacija.

Dijabetes je hronično nezarazno metaboličko oboljenje koje nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi, što dovodi do povišenog nivoa glukoze (šećera) u krvi.

„Rano otkrivanje dijabetesa presudno je za uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života“, istakla je Marija Maćešić sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navodeći da su osnovni simptomi dijabetesa na koje treba obratiti pažnju: pojačana žeđ, učestalo mokrenje, zamućenje vida, zamaranje i gubitak telesne mase.

Dugotrajno neregulisan dijabetes može dovesti do teških komplikacija, kardiovaskularnih bolesti, oštećenja nerava, bubrega, oka, pa i amputacija ekstremiteta. Sve češće se prepoznaju i komplikacije poput bolesti jetre, demencije, depresije i maligniteta i zato je važan multidisciplinarni pristup koji pacijenta stavlja u centar.

„Za uspešnu kontrolu bolesti i sprečavanje nastanka komplikacija ključno je ne samo rano prepoznavanje, već i adekvatno, individualizovano lečenje“, istakla je Maćešić.

Navela je da su u Srbiji dostupne sve grupe lekova, uključujući i inovativnu terapiju za dijabetes tipa 2.

„Posebno je važno da naši pacijenti razumeju da insulinska terapija, kada je potrebna, ne treba da se odlaže, ona je samo deo procesa lečenja i ne sme biti izvor straha ili stigme“, rekla je Maćešić.

Ove godine Svetski dan dijabetesa obeležava se pod sloganom „Dijabetes i blagostanje na radnom mestu“, a rezultati ankete koju je sprovelo Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“ pokazuju da sedam od 10 osoba sa dijabetesom u Srbiji čine radno sposobnu populaciju.

Više od 40 odsto ispitanika nema dobro regulisan dijabetes, dok većina ispitanika više pažnje posvećuje ishrani nego fizičkoj aktivnosti, iako su obe komponente jednako važne za kontrolu dijabetesa. Stres i iscrpljenost na poslu ubrajaju se među najčešće prijavljene faktore koji otežavaju regulaciju šećera u krvi, pokazali su rezultati ankete.

„Razumevanje i podrška na radnom mestu jednako su važni kao i terapija“, poručila je Bojana Marković iz „Plavog kruga“ i dodala da zaposleni koji imaju podršku i razumevanje u radnom okruženju ne samo da postižu bolje rezultate na poslu, već i imaju bolju regulaciju dijabetesa.