„Biznis i finansije“ upozorava: Srpska privreda previše zavisna od stranaca, produktivnost 4,2 puta manja od EU, najveći rizik pad svetske trgovine

Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja, objavio je danas mesečnik „Biznis i finansije“.

Kako je ukazano, sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi.

Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjeno je u ediciji „BIZNIS TOP 2024/25“, koju je objavio „Biznis i finansije“.

Privreda u Srbiji je 2024. ostvarila dobit od 866,3 milijarde dinara, za devet odsto manju nego 2023. godine, a među sto najprofitabilnijih preduzeća prednjačile su trgovinske i građevinske firme. Međutim, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat zbog odluke republičke vlade da ograniči marže na osnovne namirnice.

Istovremeno, prognoze za građevinarstvo ukazuju da će upravo drastičan pad aktivnosti u toj delatnosti u celoj Srbiji izuzev u Beogradu, u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini.

Nestabilna ekonomska i politička situacija odrazila se na pad tražnje i u većini drugih sektora, a time i na lošije rezultate u tekućoj godini.

Godišnja edicija „BIZNIS TOP“ objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2024. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji su objavljene i najaktuelnije analize o makroekonomskim kretanjima na svetskom i domaćem tržištu, kao i o poslovanju 15 vodećih sektora, mereno njihovim učešćem u BDP-u Srbije.

Kako je navedeno, država neproduktivno koristi ljudske i materijalne resurse, što primorava srpsku privredu da ulaže sve više truda za sve mršavije rezultate.

U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta.

Najveća razlika je u poljoprivredi, koja je u EU čak 8,7 puta produktivnija nego u Srbiji.

Srbija najmanje zaostaje u IT sektoru, ali je produktivnost i u ovoj delatnosti skoro tri puta veća u EU, dok je u zemljama Centralne i istočne Evrope 1,2 puta veća, a u Irskoj čak 12 puta veća nego u Srbiji, pišu „Biznis i finansije“.

Prosečna naknada po času rada u EU je veća tri do 3,5 puta, ali ta razlika u nadnicama nije toliko velika kao razlika u produktivnosti po satu rada u korist Unije.

U Srbiji nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci, jer radnici smatraju da su potplaćeni, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni.

Međutim, u problemu je celokupna srpska privreda, jer neopravdano visoki jedinični troškovi rada u Srbiji u odnosu na zemlje EU dodatno umanjuju konkurentnost domaćih preduzeća, istaknuto je u ediciji „BIZNIS TOP 2024/25“.

Istraživanja objavljena u najnovijoj godišnjoj ediciji mesečnika „Biznis i finansije“ pokazuju da je poverenje domaćih privrednika u poslovnu klimu najniže još od 2020. koju je obeležila pandemija, a rezerve u pogledu novih poslova i zapošljavanja najizraženije su u trgovini, industriji i građevinarstvu.

Mada je skoro tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća ostvarilo rast poslovnih prihoda u prošloj godini, kod više od petine taj rast je iznosio od 11 do 20 odsto, što u uslovima inflacije upućuje na stagnaciju.

Za razliku od prethodne godine kada je 39 odsto najuspešnijih preduzetnika ocenilo poslovnu klimu u zemlji kao nepovoljnu, sada 57 odsto njih smatra da ekonomska i politička nestabilnost koče privredni napredak.

Tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća razvija poslovanje iz sopstvenih sredstava, pri čemu najveći broj njih ima prihode do milion dolara, a tek nešto više od trećine između milion i 10 miliona dolara, navedeno je u ediciji „BIZNIS TOP 2024/25“.

Domaći privrednici procenjuju da najveću opasnost za finansijsku stabilnost njihovih firmi predstavlja rast operativnih i troškova radne snage.

Ipak, poslodavci su primorani da povećavaju plate zbog sve izraženijeg nedostatka odgovarajućih radnika, a prema njihovoj oceni strani radnici kojima poslednjih godina popunjavaju prazna radna mesta nisu jeftini nego jedini dostupni.

Srbija svake godine u proseku ima oko 11.000 više iseljenika nego doseljenika.

Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14 odsto ukupnog stanovništva, a migranata je dvostruko više nego povratnika i u proseku su skoro upola mlađi.

Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme u odnosu na ostale stanovnike u Srbiji, pišu „Biznis i finansije“.

Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja, zbog čega većina ključnih sektora beleži lošije rezultate u poređenju sa prethodnom godinom.

Energetika i rudarstvo nemaju stabilan rast u poslednje dve godine. Proizvodnja energije je bila u minusu od avgusta 2024. do avgusta 2025. godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD.

S druge strane, zahvaljujući većoj proizvodnji lignita, eksploatacija uglja u avgustu 2025. porasla je međugodišnje za više od petine.

Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa izgledima da blago poboljša rezultate do kraja godine.

Tokom prvih šest meseci proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije.

Metalska i elektroindustrija imaju najveći uticaj na ukupan izvoz Srbije sa udelom od skoro 46 odsto, ali nasuprot prethodnoj godini kada je izvoz porastao na 13,9 milijardi evra, podaci za ovu godinu su lošiji jer se porudžbine smanjuju a troškovi rastu.

Američke carine i najavljene nove zaštitne mere EU na uvoz proizvoda od čelika ugrožavaju poziciju domaćih firmi u svetskim lancima snabdevanja, pišu „Biznis i finansije“.

Na pad tražnje u metalskoj i elektroindustriji uticali su i poremećaji na evropskom tržištu motornih vozila, koji se prelivaju i kod nas.

Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, a najviše robe van zemlje plasiraju proizvođači kablova za automobile i proizvođači guma.

Proizvođači guma su najzaslužniji za suficit koji i dalje ostvaruje sektor gume i plastike, a koji je prošle godine iznosio 566 miliona evra.

Međutim, recesija u evropskoj autoindustriji i američke carine primoravaju domaće proizvođače gume i plastike da traže druga tržišta.

Iako je IT sektor među najproduktivnijima, zbog činjenice da Srbija svoje programere uglavnom iznajmljuje strancima, ova industrija je takođe preterano zavisna od globalnih dešavanja.

Kada bi Srbija proizvodila sopstvena rešenja za svetsko tržište umesto što služi kao fabrika za tuđe ideje, samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje.

To je dva do četiri puta više od 800 miliona evra, koliko IT sektor sada doprinosi republičkom budžetu, istaknuto je u ediciji „BIZNIS TOP 2024/25“.