Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine bio je „okidač“ za jedan od najvećih građandskih pokreta u Srbiji i ubrzo su stanovnici širom zemlje počeli da izlaze na ulice dok je ruka umrljana krvlju postala simbol pokreta jer podseća da korupcija ubija, preneo je radio Frans kiltir (France Culture).
„Tačno 1. novembra 2024. godine, urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu ubilo je 16 ljudi. Taj događaj je odmah istakao korupciju režima, korupciju koja ubija. Od tada, protesti su se nastavili, šireći se na ruralna područja i slabeći režim“, prenosi radio u jednočasovnom podkastu posvećenom situaciji u Srbiji.
Ta nesreća, „koja se dogodila nekoliko meseci posle renoviranja stanice, pokrenula je jednu od najvećih mobilizacija u srpskoj istoriji. Vrlo brzo, stanovnici grada, a zatim i cele zemlje, izašli su na ulice da zahtevaju pravdu i osude korupciju. Krvavocrvena ruka, oslikana i odštampana svuda, postala je simbol protesta. Ona služi kao podsetnik da korupcija ubija“, prenosi radio koji je pozvao stručnjake balkanskog pitanja i Srbije na razgovor.
Radio dodaje da se od te tragedije, protest ukorenio i transformisao. Počevši od univerziteta i velikih gradova, pokret se proširio na sela kroz građanske marševe i zborove.
„Suočen sa ovim talasom protesta, vlast predsednika Srbije Aleksandra Vučića počela je da se ljulja, ali se još nije srušila, čak i dok se Srbija već deceniju bori sa ponavljajućim društvenim pokretima“, navodi francuski radio.
„Proizvod srpske nacionalističke ekstremne desnice, Aleksandar Vučić je izgradio svoj autoritet na krhkoj ravnoteži – naizgled dobar ekonomski rast, kontrolisan medijski aparat i fleksibilna diplomatija koja oscilira između Brisela, Moskve i Pekinga“, preneo je radio.
Dodaje se da srpsko stanovništvo više nije prevareno i odbija da se pokori Vučićevom autoritarizmu, mašući sloganom „Nema povratka“ na demonstracijama.
Učesnici podkasta su podsetili da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) posetila u oktobru Beograd tokom turneje po balkanskim zemljama i dodali da je Evropska unije do sada imala tolerantan stav prema Srbiji uprkos brojnim nedostacima Srbije u pogledu slobode izražavanja, demokratije i poštovanja vladavine prava.
Evropska unija ostaje zarobljena svojim ekonomskim i energetskim zavisnostima, od srpskog litijuma do francuskih ugovora o oružju, ocenio je radio.
Dok Beograd vešto balansira između Moskve, Pekinga i Brisela, proevropski demonstranti pitaju: Da li Evropa i dalje brani svoje demokratske vrednosti ili samo svoje strateške interese, dodaje se u podkastu.
U emisiji se obratio Luj Seje (Louis Seiller), autor tekstova „U Srbiji batine pljušte kao kiša, ali se studentski pokret dobro drži“ i „Probudili smo srpski narod: u Novom Sadu, studenti odlučni da završe sa Vučićevim sistemom“.
Govorio je i Benžamen Kuto (Benjamin Couteau) iz Instituta Žak Delor (Jacques Delors), autor tekst „Srbija i Evropska unija na raskrsnici“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.