Godinu dana prošlo je od stravične tragedije koja je potresla Srbiju iz temelja. Tog 1. novembra 2024. godine betonska nadstrešnice tek rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu obrušila se i ubila 16 osoba, a jednu teško povredila. Stefan Hrka, jedna je od žrtava, a njegova majka Dijana za Novu ističe da se bol ne smanjuje vremenom i da traži odgovorne za tragediju, prenosi Direktno
Srpske vlasti dva puta su svečano otvarale Železničku stanicu Novi Sad i hvalili se kako je u pitanju najbezbenija stanica u Evropi. U samo nekoliko sekundi, „najbezbedniji objekat“ zauvek je ugasio 16 života, Srbiju i njene građane zavio u crno i pokrenuo lavinu procesa za promenu sistema koji je truo. Dijana Hrka, majka mladića koji je stradao u Novom Sadu, u korak prati studente koji godinu dana odaju poštu žrtvama i bore se za pravednije društvo.
Majka Stefana Hrke, Dijana Hrka, otvorila je dušu povodom godinu dana od tragičnog događaja u Novom Sadu i gubitka sina, piše Nova.
– Jako loše se osećam. Danas ću biti sa decom u Novom Sadu. Užasno je kad pomislite da vam je dete poginulo, još u drugom gradu. Danas sam razmišljala kako ću sve podneti. Ovo je tuga koju niko ne može da opiše, ne daj Bože da iko doživi ovo što smo mi doživeli. Mislila sam da će sa vremenom biti lakše, da ću shvatiti da ga nema, ali ne — sve je gore i gore, i teže i teže – kaže Dijana Hrka.
Kako opisuje majka stradalog mladića sa dolaskom tog kobnog 1. novembra, bol se povećava i ona ne zna kako će preživeti taj dan.
– Čujem ovog nesretnika (prim. aut. Aleksandra Vučića), kad su ga pitali novinari za subotu i Novi Sad, on je rekao: „Šta je tamo, je l’ ima neka utakmica?”. To se čulo iz usta predsednika države. Pitam se da li je on normalan, zašto se pravi lud. Kako može da se ponaša tako, kao da ne zna šta se dešava? Isto ono, kad je išao vozom, priča kako mu nedostaju Vesić i Momirović. Pa, čoveče božiji, 16 ljudi je poginulo zbog njih, poginulo je zbog tebe – ističe neutešna majka.
Za tragediju u Novom Sadu ona direktno krivi predsednika države, koji je, kako kaže, zarobio zemlju i koji ne dozvoljava nadležnim institucijama da rade svoj posao, jer sve drži u šaci i svima manipuliše.
– Mnogo mi je teško da pričam o Stefanu. Jedva se suzdržavam da ne zaplačem. Stefan je bio jedno pozitivno i veselo dete, imao je najlepši osmeh i najlepše oči. Sa sinovima sam pričala stalno, znala sam da budem i majka i najbolji prijatelj, pričali smo o svemu. Za pad nadstrešnice sam saznala iz medija. Prvo sam mislila da je ona mala, za autobusko stajalište, ali tu ne može da bude puno povređenih. Ljudi mogu da izbegnu taj pad, iako je neko povređen, to su lakše povrede – kaže Dijana.
Ona ističe da je nakon prvih informacija otišla da obavlja svakodnevne aktivnosti, ali da su je stravične vesti zatekle po povratku kući.
– Kad sam se vratila videla sam da se obrušila nadstrešnica, teška stotine tona. U tom trenutku me zove sestra, njena deca isto, da me pitaju jesam li se čula sa njim, sinom. Bila sam uznemirena kao nikada u životu, nije mi ni na kraj pameti bilo da je Stefan. Rekla sam sestri da ne zove bolnice, otišla sam pravo u policijsku stanicu na Voždovcu. Oni su tada već spremali ekipu da krenu po mene u stan. Preduhitrila sam ih – priča potresena majka.
Dijana ističe da je došla na prijavnicu policijske stanice, da je znala da nešto nije u redu, ali da od stresa nije mogla da progovori kako treba sa policajcima.
– Rekli su mi da nemaju nikakvih informacija, ali ja znam da su znali, samo nisu imali snage da mi kažu. Zvali su i mlađeg sina, bivšeg muža i Hitnu pomoć. Držali su me tu, pokušavali da me smire, tu sam shvatila da imaju nešto da saopšte, ali da čekaju još. Komandir je izašao ispred mene. Ja sam mu rekla da sam spremna, da mi kaže, jer me neizvesnost ubija. On je mene, čovek, samo zagrlio. Kad sam došla sebi, ispred mene je bila Hitna. Bila sam sva mokra, Nemanja moj je bio tu. Svi su bili tu – priča majka Stefana Hrke.
Porodica stradalog mladića odmah je krenula za Novi Sad u večernjim satima, kako bi izvršili identifikaciju.
– Kad su mi pokazali, videla sam samo njegovu glavu, počela sam da vrištim i više se ne sećam ničega. Posle su mi rekli da me je jedan od inspektora sproveo u prizemlje, jer smo bili na spratu. Ničega se ne sećam više. Ono što sam ja videla tada, ne daj Bože da iko doživi. Zato se i borim da nijedna majka više ne dočeka to. Da budem poslednja koja je to proživela. Samo želim da majke ne sahranjuju svoju decu i da ne moraju na ovakav način kao ja da traže pravdu. Poslednje što pamtim od Stefana je da smo pričali, smejali se i uputio me u neke svoje planove – kroz suze govori Dijana.
Kako ističe, podršku od ljudi dobija sa svih strana, ali prvenstveno od studenata i srednjoškoloca, koji su krenuli u neizvesnu borbu protiv ovog režima, da bi institucije radile svoj posao i da bi žrtve i njihove porodice dočekale pravdu.
– Moramo da se borimo sada, jer ako sada ne pobedimo ovo zlo, nećemo nikada, ovo nam je jedinstvena prilika. Mnogo mi znači kad su ljudi tu, ali kad ostanem kući sama, to je već druga priča — raspadnem se u paramparčad, ali kada sam sa studentima i decom onda se osećam bolje i ne osećam bol, ni umor. Sinoć sam šetala sa decom iz Kaluđerice, nisam osetila ni umor, ništa, samo mi je bitno da oni budu dobro – ističe ona.
Ona kaže da će jedina uteha biti da odgovaraju svi koji su odgovorni za ovu tragediju.
– I Aleksandar Vučić, i Milorad Dodik, svi koji su radili na nadstrešnici — izvođači, podizvođači, inženjeri, svi koji imaju veze sa nadstrešnicom. Tako bih jedino našla mir. Meni su Aleksandar Vučić i Miloš Vučević obećali na početku da će svi biti u zatvoru, da neće biti povlašćenih. Pričam svuda gde mogu. Sada je počelo da ima odjeka i po inostranstvu i ovde. Ljudi su se malo osnažili i oslobodili. Zbog toga trpim gnusne uvrede — pričaju mi da sve politizujem, da sam „prodala mrtvo dete”, da ja radim ovo sve za silne pare – opisuje agoniju majka.
Kako ističe, u moru gnusnih uvreda i stravičnih priča koje joj upućuju pristalice režima, ali i pojedinci iz redova opozicije, jedan se posebno ističe.
– Najodvratniju stvar koju sam skoro čula je da je Stefan živ i da se nalazi u Hrvatskoj, da mi lažemo da je nastradao. Meni nije jasno dokle mogu da idu, da me napadaju sa svih strana. Zašto se to dešava? Da li ovde ljudi ne žele da se dođe do pravde? Da li ne žele da neko ima svoj stav? Često mi ljudi kažu: „Psovala si”. Jesam. Psujem Srbiju — Vučićevu Srbiju. Ja kažem da postoje dve Srbije: jedna kriminalna, Vučićeva, i jedna normalna, naša Srbija, sa našom zlatnom decom – priča Dijana Hrka.
Kako ističe, ima problem sa tim što maskirani batinaši izlaze na ulicu, napadaju studente, nju i njene saborce.
– Pakao nam prave od života. Da li je ovo država koju volimo i želimo? Naravno da ću u afektu svašta da kažem kad mi kažu: „Živo ti je dete, sklonila si ga odavde i sada uzimaš pare na njemu”. Vidim da se moje izjave često edituju i izvlače iz konteksta. Manipulacija obična. Sinoć sam doživela još jedan šok — čovek koji se predstavlja kao ratni veteran i moj rođak rekao je da sam se ja prodala Srpskoj naprednoj stranci. To je sve podelio uz moj snimak sa dočeka studenata sinoć, na koji su me pozvali da dođem – kaže Dijana Hrka.
Ona naglaša da je politika ne zanima i da nikada u životu nije bila član nijedne stranke.
– Samo se nadam da će ovi napadi prestati — iz vlasti i iz opozicije. Svaki dan ponavljaju kako sam prodala svoje dete, a ja samo tražim pravdu i da nijedna majka više ne zaplače – kaže Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jedne od 16 žrtava u stravičnom padu nadstrešnice u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine u 11.52 časova.
Podsećanja radi, studenti širom Srbije počeli su sa blokadama saobraćaja prilikom odavanja počasti za žrtve iz Novog Sada.
Nakon serije nasilja, odnosno napada kojima su bili izloženi, ušli su u blokade i organizovali masovne proteste širom zemlje. Dijana Hrka redovno učestvuje na svim ovim protestima, a studenti su u više navrata pokazali saosećanje i pružili joj prekopotrebnu podršku.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.