Zajednica je najveći otpor trgovini ljudima

Kao deo napora Republike Srbije da poveća stručne kapacitete zaposlenih u sistemu socijalne zaštite i drugim sektorima za prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima, upućivanje i zaštitu žrtava, u Kragujevcu se danas sprovodi obuka „Prepoznavanje slučajeva trgovine ljudima i podrška žrtvama“. Obuku su organizovali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima uz podršku projekta „Western Balkans Joint Action Against Smuggling of Migrants and Trafficking in Human Beings“ koji sprovodi Međunarodna organizacija za migracije i projekta Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U ime Grada Kragujevca učesnike je pozdravila dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava. Ističući značaj ove multisektorske oblasti visoko pozicionirane u agendi obaveza koje Republika Srbija sprovodi, ona je naglasila koliko je bitna prevencija, prepoznavanje i zbrinjavanje žrtava trgovine ljudima.

Ovo je izuzetno važna tema jer dotiče ljudska prava, a trgovina ljudima je najočigledniji primer kršenja ljudskih prava i dotiče mnogo oblasti. U trgovini ljudima prepoznaju se razni oblici, a trenutno je akcenat na radnoj eksploataciji i trgovini ljudima zarad ostvarivanja ekonomske dobiti. Ovakve edukacije su neophodne i u njih treba uključiti i druge sektore, pouput turizma i saobraćaja, proširiti ih na što više različitih sistema. Prepoznavanje i prijavljivanje sumnje da je neko žrtva trgovine ljudima kod nas je još uvek u razvoju i obuke su potrebne kako bi u tom smislu osnažili zajednicu. Bolje je prijaviti sumnju za koju se ispostavi da nije trgovina ljudima nego okrenuti glavu, poručila je Damnjanović.

Cilj naših aktivnosti je da što veći broj profesionalaca obučimo kako da prepoznaju slučajeve trgovine ljudima i pomognu žrtvama, objašnjava Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima i menadžer ovog projekta, navodeći da je do sada obuku prošlo preko 1000 ljudi, a očekivanje je da to bude oko 1500 profesionalaca iz različitih sektora – socijalne zaštite, policije, pravosuđa, zdravstva. Podsetivši da su najugroženije kategorije deca, žene, osobe iz marginalizovanih društvenih grupa i socijalno izolovane osobe, on je naglasio da je u poslednje vreme, s obzirom na sve veću zloupotrebu informacione tehnologije, i sve više osoba iz potpuno funkcionalnih porodica koje bivaju vrbovane na neke inovativne načine i uvučene u trgovinu ljudima. Najviše stradaju osobe koje nisu uklopljene u zajednicu i nemaju podršku i zato je vrlo važno da obratimo pažnju šta se dešava u našoj kući, komšiluku i organizaciji u kojoj radimo. Važno je da se povezujemo jer je zajednica najveći faktor otpora, poručio je Jovanović.