Na današnji dan 27. oktobar

1505 – Umro je ruski vladar Ivan III Vasiljevič. Veliki knez moskovski od 1462. i „svih Rusa“ ujedinio je veliki broj kneževina, ojačao centralnu vlast i oslobodio ruska područja od Tatara. Izdao je prvi ruski zbornik zakona „Sudebnik“ (1497). Zbog rodbinskih veza s vizantijskom carskom dinastijom, smatran je naslednikom Istočnog rimskog carstva, te se tada prvi put pojavila ideja o istorijskoj misiji Ruskog carstva kao zaštitnika celog pravoslavlja.

1553 – Na lomači je kao jeretik spaljen španski lekar i teolog Migel Serveto (Miguel). Spisima „Christianismi restitutio“, u kojima je odbacio hrišćansku doktrinu o Svetom trojstvu, izazvao je gnev i rimokatolika i protestanata. Na zahtev vođe švajcarskih protestanata Žana Kalvina (Jean Calvin) uhapšen je u Ženevi, gde se skrivao od rimokatoličke inkvizicije, i osudjen na smrt spaljivanjem.

1728 – Rodjen je engleski istraživač Džejms Kuk (James Cook) – Kapetan Kuk, jedan od najvećih morepolovaca u istoriji. Na osnovu svojih istraživanja napravio je mape Australije, Novog Zelanda i Havajskih ostrva, a 1893. objavljen je njegov dnevnik s mnogobrojnih putovanja. Ubili su ga 1779. domoroci na Havajima.

1782 – Rodjen je italijanski muzičar Nikolo Paganini (Niccolo), virtuoz na violini i kompozitor čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći (violinski koncerti, 24 kapriča za solo violinu, kamerna muzika).

1806 – Napoleonove trupe ušle su u Berlin, posle pobede nad Prusima kod Jene.

1807 – U dvorcu u Fontenblou, Napoleon Bonaparta i španski kralj Karlos IV potpisali su sporazum o podeli Portugalije.

1811 – Rodjen je američki pronalazač Ajzak Merit Singer (Isaac Merritt), koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu za široku upotrebu.

1843 – U Srbiji je osnovana državna pošta.

1858 – Rodjen je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt), predsednik SAD od 1901. do 1909, čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Na dužnost šefa države je došao s mesta potpredsednika SAD posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija (William McKinley) 1901. Sproveo je izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1871 – Velika Britanija je anektirala dijamantska polja u Kimberliju u Južnoj Africi.

1918 – Britanske, francuske i italijanske snage su u Prvom svetskom ratu porazile austrijsku vojsku na italijanskom frontu.

1922 – Pod pritiskom fašističkog pokreta Benita Musolinija (Mussolini), Vlada Italije je podnela ostavku.

1935 – Pušten je u saobraćaj železničko-drumski „Pančevački most Kralja Petra II“ na Dunavu kod Beograda.

1966 – Generalna skupština UN je oduzela Južnoj Africi mandat nad Jugozapadnom Afrikom (Namibija).

1971 – Kongo je promenio naziv u Republika Zair.

1973 – Mirovne snage UN stigle su u Kairo da uspostave liniju razdvajanja izmedju egipatskih i izraelskih snaga.

1978 – Egipatski predsednik Anvar el Sadat (Anwar) i izraelski premijer Menahem Begin (Menachem) dobili su Nobelovu nagradu za mir.

1991 – Sovjetska republika Turkmenistan je proglasila nezavisnost od Moskve.

1995 – U Beogradu je umro književnik Slobodan Selenić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor na Fakultetu dramske umetnosti u Beogradu („Prijatelji sa Kosančićevog venca“, „Očevi i oci“, „Ubistvo s predumišljajem“).

1998 – Savet NATO odložio je na neodređeno vreme aktivirajuću naredbu o vojnoj intervenciji protiv ciljeva u SR Jugoslaviji, pošto su srpske vlasti povukle vojsku na Kosovu u kasarne i smanjile tamošnje policijske snage.

1998 – Gerhard Šreder (Schroeder) je preuzeo dužnost kancelara Nemačke, pošto je Helmut Kol (Kohl), izgubivši na izborima, podneo ostavku.

1999. – Haljina koju je holivudska zvezda Merlin Monro (Marilyn Monroe) nosila dok je pevala „Happy Birthday, Mr. President“ predsedniku Džonu Kenediju (John Kennedy), prodata je za 1.267.500 dolara, što je rekordna suma za odeću prodatu na aukciji.

1999 – Naoružani napadači su upali u Parlament Jermenije u Jerevanu i ubili devetoricu ljudi, uključujući premijera Vazgena Sarksijana, predsednika Parlamenta Karena Demirkijana, dvojicu njegovih zamenika i jednog ministra.

2000 – Zbog jake oluje, ronilačka ekipa nije uspela da udje u rusku nuklearnu podmornicu „Kursk“, potonulu u Barencovom moru 12. avgusta posle eksplozije. Poginulo je svih 118 članova posade.

2001 – Švedski dnevnik „Ekspresen“ je preneo izjavu Kristera Petersona da je 1986. godine ubio švedskog premijera Ulofa Palmea, iako je na sudjenju bio oslobodjen optužbe u nedostatku dokaza. Peterson je umro 29. septembra 2004. od moždanog udara.

2002 – Na predsedničkim izborima u Brazilu, pobedio je Luis Inasio (Inacio) Lula da Silva kao prvi levičar i predstavnik radničke klase.

2004 – Medjunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je 2003. u prirodnim katastrofama u svetu poginulo 76.806 ljudi, triput više nego u prethodnoj, 2002. godini. Broj ljudskih žrtava povećan je zbog ekstremnih klimatskih promena u svetu.

2008 – Umrla je Jasmina Puljo, balerina, solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, prva jogina u Jugoslaviji i učiteljica joge, prevoditeljka.

2012 – Umro je nemački kompozitor Hans Verner Hence, autor opera, koncerata i 10 simfonija, kao i dela iz drugih muzičkih žanrova. Njegova najpoznatina dela su „Seoski lekar“, „L’Upupa“, „Elegija za mlade ljubavnike“ i „Splav meduza“.

2013 – Kandidat vladajuće koalicije „Gruzijski san“ Georgij Margvelašvili osvojio je ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima u Gruziji. Dužnost je preuzeo od Mihaila Sakašvilia koji je deset godina bio na toj funkciji.

2014 – Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini proevropske stranke su osvojile većinu, što se tumačilo kao podrška predsedniku Petru Porošenku za politiku rešavanja sukoba s proruskim separatistima na istoku zemlje, prozapadnu orijentaciju i demokratske reforme.

2015 – Evropski parlament je izglasao ukidanje „rominga“ u zemljama EU od juna 2017. u okviru paketa za Jedinstveno evropsko tržište za elektronske komunikacije.

2017 – Poslanici u Parlamentu Katalonije proglasili su nezavisnost tog regiona od Španije. Španski premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) raspustio katalonski parlament, uveo vanredne mere u skladu s Ustavom Španije i sazvao prevremene regionalne izbore za 21. decembar. Smenio je katalonskog vodju Karlesa Pućdemona (Carles Puigdemont) i njegovu vladu. Protiv Pućdemona je ubrzo pokrenut pravni postupak zbog „pobune“.

2019 – Na predsedničkim izborima u Argentini pobedio je kandidat levog centra, peronist Alberto Fernandes.

2021 – SAD su izdale prvi pasoš koji sadrži rodno neutralnu kategoriju iks (X), za sve koji ne žele da se izjasne da li su muško ili žensko. Očekuje se uvođenje i kategorije za nebinarnost, interseksualnost i rodnu neusaglašenost.