Skupština Srbije usvojila je danas dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji propisuje da zbog duga ne može biti prinudno oduzeta jedina nepokretnost za stanovanje, najviše do 60 kvadratnih metara.
Uslov je da dužnik pet godina živi na toj adresi, zatim da glavnica potraživanja koje se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave.
Dodatni uslov je i da dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.
Stručna javnost je ocenila da će malo građana ispuniti uslove da bi ih zaštitio taj zakon od prinudne prodaje doma.
Poslanici su usvojili i izmene Zakona o sudskim taksama kojima je propisano da se ta dažbina za parnični i izvršni postupak za tužbu i protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća se prema vrednosti predmeta spora, pa je na primer taksa 2.800 dinara ako je vrednost predmeta spora do 10.000 dinara.
Ako je vrednost predmeta spora preko milion dinara taksa je 53.000 dinara, uvećana za 0,5 odsto od vrednosti spora, a najviše 105.000 dinara.
Za tužbu i protivtužbu podnetu pred privrednim sudom plaća se taksa prema vrednosti spora, do 10.000 dinara vrednosti – 5.000 dinara, što je najmanji iznos, a najveći je, ako je vrednost spora preko 10.000.000 dinara, taksa je 275.000 dinara, uvećana za 0,5 odsto od vrednosti predmeta spora, a najviše 420.000 dinara.
Usvojene su i izmene Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027. (leks specijalis) koje propisiju da se objekti i infrastrukturni objekti za tu izložbu mogu koristiti najduže dve godine po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled. Opozicija i stručnjaci su kritikovali takvo rešenje, sa obrazloženjem da se ne poštuju standardi i zakoni o bezbednosti.
Skupština, koja je na dnevnom redu imala 48 tačaka, usvojila je i više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma i ugovora o zajmovima za unapređenje kvaliteta vazduha (50 miliona evra), unapređenje poreske administracije (27.250.000) evra, izgradnju pruge Niš – Dimitrograd (234 miliona evra) reformu sektrora energetike (135 miliona evra), „zeleni“ rast (135 miliona evra) i grancija za Elektromrežu (12 miliona evra).
Usvojeno je i više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o ekonomskoj saradnji sa Centralnoafričkom Republikom, Burundijem, Maldivima, Ekvatorijalnom Gvinejom i Kubom, kao i o vojnoj saradnj sa Centralnoafričkom Republikom, Kongom, Jordanom i Esvatinijem.
Ranije danas usvojeni su i Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji će stupiti na snagu iz „naročito opravdanih razloga“ u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima propisano je evidentiranje bespravno podignutih 4,8 miliona objekata i zemljišta ispod objekata, a taj postupak nije identičan legalizaciji svih tih objekata, kako ga je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Objekti, kako predviđa taj zakon, izgrađeni na zemljištu u javnoj svojini u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od velikog značaja i izuzetnog značaja, u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra, upisane u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađeni na samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, ili saobraćajnica, evidentiraju se i na njima se po odredbama ovog zakona upisuje pravo svojine u korist Republike Srbije.
Manji montažni objekti, uključujući montažne kuće kontejnerskog tipa i mobilne kuće, balon hale, montažne auto-perionice, nadstrešnice, terase na javnoj površini van gabarita objekta, šljunkare kao i objekti koji nisu završeni u konstruktivnom smislu evidentiraju se, ali se na njima ne upisuje pravo svojine u skladu sa odredbama ovog zakona.
U katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture, pored upisa prava svojine i drugih srodnih prava upisuje se i zabeležba da je pravo svojine na objektu upisano na osnovu ovog zakona, kao i druge zabeležbe.
Država Srbija, po tom zakonu, ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta već vlasnik objekta, prihvata rizik korišćenja nepokretnosti i snosi odgovornost za, eventualnu štetu prema trećim licima.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.