U trenutnim međunarodnim okolnostima Balkan nije prioritet velikih sila, ali to ne znači da ignorisanjem problema u Srbiji region ne može ponovo postati žarište ozbiljnih tenzija i sukoba, zbog čega je veoma važno da Evropska unija sistemski promeni pristup prema Srbiji i aktivno se uključi u rešavanje krize, kako ne bi došlo do nasilnog scenarija, ocenio je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
U analizi pod naslovom „Studentski i građanski bunt: strah je promenio stranu“, Helsinški odbor je ocenio da je kriza u Srbiji „došla do tačke nepredvidljivosti i rizika od nasilnog scenarija, imajući u vidu ponašanje režima i predsednika Vučića“.
„Opstajanje aktuelnog režima samo produžava agoniju i EU rizikuje da izgubi potencijalnog saveznika na kontinentu, koji je sve podeljeniji između država naklonjenih Kremlju i demokratskih, anti-autoritarnih snaga. Održavanje režima Vučića na vlasti u datim okolnostima dodatno omogućava Rusiji i Kini da učvrste prisustvo na Zapadnom Balkanu. Zato EU treba odlučno da reaguje na urušavanje demokratije u Srbiji, kako bi se sprečio scenario destabilizacije sličan onom u Albaniji 1997. godine“, navodi se u analizi.
Dodaje se da EU treba da primeni i alate finansijskog pritiska na režim u Srbiji kroz suspendovanje IPA pretpristupnih fondova, dok ne budu ostvareni merljivi rezultati u borbi protiv korupcije, reformi pravosuđa i slobodi medija.
„EU treba jasno da uslovi članstvo Srbije u Uniji potpunim usklađivanjem sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno u odnosu na Rusiju“, piše u analizi.
Ocenjuje se da se politika EU “podilaženja” Beogradu pokazala neuspešnom, a studentski i građanski protesti ogolili su dubinu krize u Srbiji sa neizvesnim ishodom.
„Studentski protesti su obelodanili nefunkcionalnost državnih institucija, neprofesionalnost i korumpiranost sistema, ali su takođe pokazali i duboko nezadovoljstvo građana koje je kulminiralo tragedijom u Novom Sadu. Iako je studentski pokret inspirisao narodni ili građanski pokret, još se nije konstituisao u političkog aktera, uprkos masovnijim skupovima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu“, navodi se u analizi.
Dodaje se da je Srbija jedna od najmanje bezbednih zemalja u Evropi, jer su militarizacija društva tokom poslednjih deset godina, uz organizovani kriminal, “temeljno kriminalizovali” celo društvo, što je dovelo i do povećanog broja masovnih ubistava i svakodnevnog nasilja u raznim oblicima.
„Protesti su probudili društvo i pokrenuli proces njegove rekonfiguracije, što se već ogleda u različitim formama delovanja – zborovima i plenumima, pre svega. U tom procesu koji će trajati, artikulisaće se i političke opcije“, ocenjuje se u analizi.
Prema njihovim rečima, EU ostaje „pasivna“ uprkos očiglednim kršenjima medijskih sloboda u Srbiji.
„Ovakva situacija prevazilazi unutrašnje pitanje demokratije i postaje regionalni i evropski izazov. Međutim, u ovakvim okolnostima, EU bi mogla da pomogne ublažavanjem kriterijuma za dodelu sredstava medijima i jačanjem institucionalne podrške nezavisnim redakcijama“, piše u analizi.
Dodaje se da u Srbiji proces suočavanja sa nedavnom prošlošću nije ni započeo.
„Dolaskom SNS na vlast, sve državne politike u ključnim sferama – sudstvo, mediji, kultura i obrazovanje – stavljene su u funkciju negiranja, relativizacije i falsifikovanja prošlosti“, navodi se u analizi.
U analizi se jedno poglavlje bavi i ulogom Srpske pravoslavne crkve (SPC) u društvu.
„Budući da je Srbija zvanično sekularna država, a da to u praksi sve više nije, neophodna je jasna društvena akcija kako bi se uskladilo normativno i stvarno i kako bi SPC bila svedena u okvire svoje pastoralne misije“, piše u analizi.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.