Hipoteka na nelegalne objekte moguća: Ministarka Sofronijević potvrdila da banke procenjuju rizik

Ministarska građevinarstva, sadobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević rekla je danas da je moguć upis hipoteke na nelegalne objekte na kojima će se, po usvajanju predloženog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, upisati pravo svojine, a banka će proceniti rizik.

Ona je, odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije, gde se razmatraju amandmani na taj predloženi zakon, rekla da je traženo tumačenje Narodne banke Srbije (NBS).

„Na pitanje koje smo postavili NBS odgovoreno nam je da svi legalno upisani objekti, u skadu sa zakonom, mogu biti predmet upisa hipoteke u cilju dobijanja kredita, a svaka poslovna banka ima pravo da u skladu sa politkom proceni rizik za to. U svakom slučaju zakonska mogućnost postoji“, rekla je Sofronijević.

Ona je rekla da je napravljena razlika između pravnih i fizičkih lica kao investitora bespravno sagrađenih objekata kako bi se razgraničili objekti napravljeni za sopstevene potrebe i radi sticanja profita.

Pored, kako je rekla, neposredne raspodele prihoda od evidentiranja bespravnih objekata i upisa prava na nepokretnostima, opštine će, pored jednokratnih prihoda od naknada imati i trajne prihode od poreza na tako upisanu i evidentiranu imovinu.

„Mi govorimo o posebnom leks specijalis zakonu koji u odnosu na važeće materijalne propise može imati odstupanja, a to je da ono što ne postoji u nekom zakonu sada se javlja i uređeno je na pravno privatljiv način“, rekla je Sofronijević.

Dodala je da će predloženi zakon važiti i za naredne godine i da predviđa „nultu“ toleranciju na bespravnu gradnju.

Na pitanje zašto se izjednačavaju bespravni objekti izgrađeni pre 2015. i posle te godine, Sofronijević je rekla da je snimanjem daljinskom detekcijom iz vazduha, satelitom, avionima i dronovima došlo do podatka o 4,8 miliona neupisanih objekata, a da je 2015. tih objekata bilo 4,3 miliona.

Istakla je da je neprimereno reći da je za 10 godina izgrađeno 3,3 miliona bespravnih objekata, na šta su ukazivali poslanici opozicije i optuživali Sofronijević da je bila u Ministarstvu kada je problem bespravne gradnje bujao.

Objašnjavajući šta znači koncept formalizacije koji je primenjen, a ne legalizacije, Sofronijević je rekla da je primenjen u mnogim državama od Latinske Amerike preko Evrope i znači da „država ne može da kaže da objekti u kojima ljudi žive ne postoje“.

„Formalizacija je pravni postupak, pravno pitanje kada faktičko pravo vlasništva postane pravno vidljivo“, rekla je Sofronijević.

Dodala je da „ti ljudi dobijaju time pravnu sigurnost da, ako žele da adaptiraju ili dograde objekat, to urade u skadu sa zakonom.

Ona je rekla da sada kada bi korisnici bespravnih objekata podneli zahtev za rekonstrukciju ili dogradnju bespravnog objekta to ne bi bilo moguće, dobili bi odbijenicu od opštine jer njihov objekat pravno ne postoji, a što je jedan od uslova za dobijanje svih akata za izgradnju.

Građani sa, kako je rekla, dobijaju mogućnost legalnog priključenja na infrastrukturu, da oni koju su uredbom Vlade Srbije priključili infrastrukturu privremeno, sada mogu imari rešenje da su ti priključci trajni.

Predloženim zakonom, kako je istakla, građani dobijaju i odgovornost da objekat „upodobe u skladu sa zakonom“.

„U slučaju upisa prava svojine po ovom zakonu građanin ima mogućnost da dogradi objekat, ali su mu potrebni lokacijski uslovi i građevinska dozvola. Potreban je idejni projekat i projekat za izvođenje koji sadrže snimak postojećeg stanja, numeričke i grafičke podatke, stanje konstrukcije, pa će građani imati mogućnost da provere bezbednost objekta“, rekla je Sofronijević.

Ona je rekla da je u Zakonu o planiranju i izgradnji i sada data mogućnost da za objekat bez građevinske dozvole na zemljištu u javnoj svojini korisnik upiše pravo svojine i na zemljištu ispod objekta.

Na zahtev poslanika da se pitanje službenosti preciznije definiše Sofronijević je odgovorila da je to pravo „civilizacijsko jer se ne može korisnik takvog objekta padobranom spuštati u objekat“.

„U skadu sa pozitivnim propisima pravo službenosti ustanovljeno je na više načina, ovog puta precizirano je u meri faktičkog korišćenja, pa mislim da nema dilema u realizaciji ove odredbe u šta su nas uverili i članovi radne grupe iz Republičkog geodetskog zavoda koji su rekli da je to moguće“, rekla je Sofronijević.

Na pitanje da li je tačno da je firma Prointer donirala sofver Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, vredan 40 miliona evra i da je dobila pravo održavanja, Sofronijević je rekla da je ta firma sa Agencijom 4. marta 2024. godine, potpisala ugovor o donaciji vredan 3,374 miliona dinara ili oko 28.000 evra, a da ništa o tome dalje ne može da kaže.

Ona je rekla da se juče u tunelu Munjino brdo dogodila saobraćajna nesereća u kojoj su povređena tri lica zbog nepoštovanja saobraćajnih propisa, a ne zbog nebezbednosti tunela.

„Tuneli Munjino brdo i Laz dobili su od Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije sertifikate i ateste i oba tunela su dobila, umesto ručnog, automatsko upravljanje. Sledeći korak je izadavanje upotrebne dozvole što se izdaje kada objekti predstavljaju funkcionalnu celinu“, rekla je Sofronijević.