Savo Manojlović: Srbima na Kosovu trebaju nova mlada lica kojima neće upravljati stari centri moći

Pred lokalne izbore u srpskim sredinama na Kosovu, Savo Manojlović, lider pokreta Kreni-Promeni objavio je kolumnu u kojoj je oštro kritikovao aktuelne političke strukture i pozvao na pojavu novih, nezavisnih ljudi i ideja u srpskoj zajednici. U tekstu pod naslovom „Srbima na trebaju nova lica, kojima neće upravljati stari centri moći“, Manojlović poručuje da „nema izbora kad se pobednik nameće“ i da se danas nude „oni koji su već predali opštine, a sada traže da im se vlast ponovo poveri“.

„Zašto? Da ih oni što su vikali ‘Nema predaje!’ ponovo prodaju. To nije ideja. To je politika izdaje kao način održavanja vlasti“, piše Manojlović, dodajući da je najveći problem što su se Srbi na Kosovu „odrekli prava da upravljaju sopstvenim životom“. On ocenjuje da je cilj aktuelne politike da se zajednica „umori, prestane da se pita i da se pomiri s tim da drugi odlučuju“.

Govoreći o svom ličnom iskustvu sa Kosova, Manojlović navodi da ne želi da „iz beogradske optike“ drži lekcije ljudima koji tamo žive, podsećajući da je kao student dolazio na Sever i u enklave da donese humanitarnu pomoć i da „sluša, a ne da pametuje“. „Imam sliku nas studenata ispred murala na kome je pisalo ‘Jer odavde nema nazad’. Danas je taj mural prekrečen. Tako su prekrečili i sve što je valjalo – od entuzijazma do dostojanstva“, napisao je on.

U kolumni Manojlović kritikuje posledice Briselskog sporazuma i niz predaja nadležnosti — od policije i pravosuđa, preko energetike i Gazivoda, do izlaska iz institucija i ukidanja dinara. „Korak po korak, dokle god je imalo šta da se da“, konstatuje autor.

On ističe da građane danas mnogo više od izbora zanima sudbina bolnica, fakulteta i škola, koje opisuje kao „poslednje institucije i ostatke srpskog uticaja“. Prema njegovim rečima, „oni koji su nas doveli dovde nisu deo rešenja“, a „SNS lista koja danas traži glasove ne može da se zove ‘srpska’, jer nije branila Srbe, nego interese jedne stranke i jednog čoveka“. Manojlović dodaje da je to „politika rasprodaje države i izdaje naroda“.

Posebno se osvrće na sećanje na Olivera Ivanovića, ocenjujući da se njegovo ime svake godine pominje pred izbore, ali da su ga mnogi „prekasno videli“. „Mi, Srbi, volimo velike ljude tek kad ih izgubimo, a naročito kad budu ubijeni“, piše Manojlović i dodaje da su mitovi potrebni „da bi se preživela teška vremena“, ali da „nisu važni zbog ljudi, već zbog ideje za koju su ti ljudi stradali“.

Manojlović ocenjuje da Srbima treba novi, iskreni patriotizam i nova generacija ljudi koji neće biti povezani sa starim strukturama moći. „Ne mogu patriote da budu oni koji su sa Kosova otišli kao milijarderi, dok je Srbija izgubila svaku bitku koju su ti ‘heroji’ u njeno ime, a za svoj račun, vodili“, navodi on i dodaje: „To nisu heroji – to su trgovci patriotizmom.“

Kritikujući strukture koje opisuje kao „Kopaonik“ — centar Milana Radojičića — Manojlović tvrdi da su „ti isti centri, zajedno sa albanskim ekstremizmom, proganjali, zatvarali i crtali metu na čelo Oliveru Ivanoviću, uz ćutanje međunarodne zajednice, kako bi se sproveo Briselski sporazum“. On podseća da je time „razoreno sve ono što je Mitrovica izgradila, čuvenim odbranama mosta kojima je rukovodio Ivanović“.

U završnici teksta Manojlović poziva na novi patriotizam i promene koje moraju početi od Kosova, ali i da se prošire na celu Srbiju. „Zato Srbima trebaju ljudi koji će živeti istinski patriotizam — onaj koji se brani ličnom hrabrošću i žrtvom. Ljudi koji će, poput Olivera, biti lideri evropskog formata, koji znaju da se bore, ali i da pregovaraju na četiri jezika“, napisao je on.

Manojlović zaključuje porukom da se promena ne može očekivati od onih koji su „živeli od Kosova“, već od onih koji „žive za Kosovo“. „Srbima trebaju nova lica, kojima neće upravljati stari centri moći“, završava Manojlović.