Na današnji dan 10. oktobar

680 – U borbama za vlast koje su dovele do rascepa islamskog sveta na sunite i šiite, u bici kod Karbale, na Eufratu, poginuo je Husein Ibn Ali (Hussein), unuk proroka Muhameda i pretendent na kalifski presto dinastije Alida. Kasnije je proglašen za šiitskog sveca.

1582 – Radi prilagodjavanja zbog uvodjenja Gregorijanskog kalendara u Italiji, Poljskoj, Portugaliji i Španiji je izostavljen jedan dan, 10. oktobar 1582. godine, te njega ni danas nema u njihovim kalendarima.

1733 – Francuska je objavila rat caru Austrije Karlu VI zbog njegove podrške knezu Avgustu III da postane poljski kralj, umesto francuskog kandidata Stanislava Lešćinskog. Rat za nasledje poljskog trona je trajao do 1735.

1780 – U najjačem uraganu te godine je poginulo 20.000 do 30.000 ljudi na Karibima.

1813 – Rodjen je italijanski kompozitor Djuzepe Verdi (Giuseppe) uz Riharda Vagnera (Richard Wagner), najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Njegove opere „Aida“, „Otelo“, „Rigoleto“, „Travijata“ i danas su ključna dela repertoara operskih kuća sveta.

1837 – Umro je francuski ekonomista Šarl Furije (Charles Fourier), socijalista-utopista. Pred kraj života stekao je značajan broj pristalica koji su i pokušavali da ostvare njegovu ideju o eksperimentalnim zajednicama – falangama, kao prelaznom stupnju ka „društvu harmonije“ („Novi industrijski i društveni svet“, „Teorija četiri pokreta“).

1868 – Karlos Sespedes je proglasio nezavisnost Kube čime je počeo desetogodišnji rat sa Španijom.

1871 – Ugašen je trodnevni požar u Čikagu u kojem je poginulo 300 ljudi, izgorele zgrade na devet kvadratnih kilometara grada i bez krova nad glavom je ostalo više od 100.000 stanovnika. Uzrok nije utvrdjen, a smatra se da je bio posledica izgradnje kuća od drveta, neuobičajene suše, vrućeg vetra i niza poljskih požara tog dana u okolini.

1888 – Rodjen je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, funkcioner Kominterne, jedan od vodećih ideologa boljševika. Zbog protivljenja Staljinovoj brutalnoj kolektivizaciji sela, 1929. je isključen iz Politbiroa KPSS, uhapšen je 1937. i posle tendencioznog sudjenja streljan 1938.

1901 – Rodjen je švajcarski vajar, slikar i grafičar Alberto Djakometi (Giacometti), poznat po nadrealističkim prostornim konstrukcijama („Palata u 4 časa ujutro“) i ekstremno izduženim bronzanim ljudskim figurama („Kola“, „Sedam figura i jedna glava“).

1911 – Kineski nacionalni vodja Sun Jat Sen (Yat) je u Vučangu proglasio republiku i revoluciju kojom je oborena dinastija Manču. Time je završena vladavina kineskih careva koja je trajala 2.000 godina.

1913 – Završena je izgradnja Panamskog kanala od 81,6 kilometara, kojim su spojeni Atlantski i Tihi okean.

1917 – Brazil je u Prvom svetskom ratu objavio rat Nemačkoj pošto mu je ona torpedovala brodove.

1918 – Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića je počela operacije za oslobadjanje Niša u Prvom svetskom ratu. Grad je zauzet 12. oktobra, a austrougarska vojska primorana da se povuče ka severu.

1935 – Grčka vojska je državnim udarom srušila Drugu Grčku republiku i vladu Panagisa Caldarisa, i restaurirala kraljevinu na čelu s regentom Georgiosom Kondilisom.

1954 – Vijetnamski lider Ho Ši Min (Chi Minh) je sa svojim snagama ušao u glavni grad, Hanoj koji su dva dana ranije napustile francuske kolonijalne trupe.

1964 – U Tokiju su otvorene Olimpijske igre, prve u Aziji.

1970 – Umro je francuski političar Eduar Daladije (Edouard Daladier). Kao premijer Francuske potpisao je Minhenski sporazum 1938. kojim je Hitleru omogućeno da Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj pripoji Nemačkoj.

1975 – Filmske zvezde Ričard Barton (Richard Burton) i Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) venčali su se po drugi put. Sledeće godine ponovo su se razveli.

1980 – U razornom zemljotresu u Alžiru poginulo je 2.590 ljudi, a 330.000 stanovnika grada El Asnam je ostalo bez domova.

1982 – SAD su uvele sankcije protiv Poljske zbog odluke njene vlade da zabrani sindikat „Solidarnost“.

1985. – Umro je američki filmski i pozorišni glumac Jul Briner (Yul Brynner), dobitnik Oskara za ulogu u filmu „Kralj i ja“, a godinama je igrao i u pozorištu („Deset božjih zapovesti“, „Anastasija“, „Braća Karamazovi“, „Sedmorica veličanstvenih“).

1985 – Umro je američki filmski glumac, režiser i producent Orson Vels (Welles). Njegov prvi film, „Gradjanin Kejn“, ubraja se u najveće klasike kinematografije. Godine 1971. dobio je Oskara za životno delo („Veličanstveni Ambersonovi“, „Dama iz Šangaja“, „Magbet“, „Otelo“, „Treći čovek“).

1990 – SSSR i Nemačka su potpisali ugovor o povlačenju sovjetskih vojnika iz Nemačke do kraja 1994. U Istočnoj Nemačkoj bilo je 380.000 sovjetskih vojnika sa 220.000 članova porodica.

1991 – Skupština Srbije je odlučila da državna zastava bude trobojka, bez crvene petokrake zvezde, simbola socijalističkog državnog uredjenja.

1995 – Izrael je, u skladu s mirovnim sporazumom s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, počeo povlačenje sa Zapadne obale i oslobodio iz zatvora 300 Palestinaca.

2000 – Umrla je Sirimavo Bandaranaike, bivša premijerka Šri Lanke (1960-1977) i prva žena na toj dužnosti u svetu. Bila je medju osnivačima Pokreta nesvrstanih.

2001 – Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su Amerikanci Džordž A. Akerlof, A. Majkl Spens i Džozef E. Stiglic. Oni su „Analizom tržišta sa asimetričnim informacijama“ pokazali u kojoj meri informacije utiču na funkcionisanje tržišta – od prodaje polovnih automobila do uspona i kolapsa na velikim berzama.

2003 – Umro je američki pijanist Eugen (Eugene) Istomin, poslednji živi član čuvenog kamernog tria u kojem su bili i Ajsak (Isaac) Štern i Leonard Rouz (Rose).

2005 – U Beogradu je proglašen početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji.

2005 – U egzilu u Južnoj Africi umro je Milton Obote, prvi lider Ugande od sticanja nezavisnosti.

2008 – Bivši predsednik Finske i dugogodišnji mirovni posrednik, Marti Ahtisari, dobio je Nobelovu nagradu za mir. Ahtisari je bio posrednik UN u pregovorima o statusu Kosova.

2010 – U sukobima u Beogradu povodom gej parade „Parada ponosa“ lakše i teže su povredjena 124 policajca i 17 demonstranata, a privedeno je 207 ljudi.

2015 – U dve eksplozije u Ankari poginulo je 95 ljudi i povredjeno više od 500. Eksplozije su se desile ispred glavne železničke stanice dok su se stotine ljudi okupljale zahtevajući više demokratije i okončanje sukoba s kurdskim separatistima.

2020 – Predsednik Kirgizije Soronbaj Ženbekov uhapsio je bivšeg predsednika Almazbeka Atambajeva, zabranio skupove i uveo policijski čas u glavnom gradu Biškeku s ciljem da okonča jednonedeljna previranja posle parlamentarnih izbora. Pet dana kasnije, 15. oktobra, Ženbekov je podneo ostavku, koju je od njega tražio novi premijer Sadir Žaparov.