Pišem kao majka, a ne kao političarka. Pišem kao žena koja svakoga dana ustaje i leže sa istim strahom – HOĆE LI MOJE DETE PREŽIVETI JOŠ JEDAN DAN, i kako ću izdržati da mu budem sve što je potrebno.
Zakon „Roditelj – Negovatelj“ znači da JA, i hiljade majki poput mene, ne moramo da biramo između posla i svog deteta. Da možemo da ostanemo uz svoju decu, da im budemo negovatelj, ruka spasa, a da pri tom ne gladujemo. Taj zakon znači minimalnu sigurnost, jednu platu, jedan zagarantovan doprinos –ZA NAS TO ZNAČI SVE! TO ZNAČI ŽIVOT.
Juče je u Skupštini Srbije poslanica SSP-a, Tanja Pašić, imala hrabrosti da iznese naš vapaj. Ali poslanici vladajuće većine, SNS, nisu hteli ni da nas čuju. Odbili su nas. Odbili su našu decu.
Zamislite to – majke koje danonoćno ne spavaju, koje hrane, presvlače, podižu, leče svoju decu, mole za lekove – nisu bile vredne da im se pruži ruka. Umesto toga, okrenuli su glavu.
Mi roditelji danas nismo samo tužni, mi smo očajni, ljuti i slomljeni. Jer kad država odbije da prizna našu borbu, ona nam poručuje da naša deca ne vrede. A ja vam kažem: „Naša deca vrede više od vaše politike.”
Naša deca su anđeli koji nas uče šta znači hrabrost i ljubav. Naša deca zaslužuju dostojanstvo. I mi, njihovi roditelji, nećemo stati dok taj zakon ne bude usvojen.
Vi ste juče rekli „NE“. Ali mi ne odustajemo. Mi ćemo biti glas naše dece. I neka znate – OVO NEĆEMO ZABORAVITI!
Tamara Stojanović, članica Stranke slobode i pravde, Kragujevac
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.