Javni dug u avgustu ove godine bio je 38,2 milijarde evra, a poverioci kojima je Srbija najviše dugovala bili su kupci evroobveznica sa dugom od ukupno 10,3 milijardi evra, pokazali su podaci Uprave za dug Ministarstva finansija.
Dug kupcima dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti bio je u avgustu 7,1 milijardu evra, a dug na ime kredita poslovnim bankama iznosio je 4,3 milijarde evra, navedeno je na sajtu Uprave za javni dug.
Na listi poverilaca sledi kineska Eksport-Import banka kojoj se dugovalo 2,8 milijardi evra, dok su dugovi stranim vladama na ime kredita iznosili 2,7 milijardi evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,3 milijardi evra.
Dug Evropskoj investicionoj banci iznosio je 1,7 milijardi evra, a kupcima dugoročnih državnih hatrtija od vrednosti u evrima 1,6 milijardi evra.
U avgustu je je, prema listu Uprave za javni dug, Banci za razvoj Saveta Evrope dugovano 758 miliona evra, Evropskoj banci za obnovu i razvoj 576 miliona evra, Nemačkoj razvojnoj banci 381 milion evra, a na ime stare devizne štednje dug je iznosio 366 miliona evra.
Struktura valutnog duga pokazala je da je určešće javnog duga u dinarima na kraju avgusta bilo 22,2 odsto, a u stranoj valuti iznosio je 77,8 odsto, od čega je učešće duga u evrima bilo 58,9 odsto, u američkim dolarima 12,5 odsto, a u posebnim pravima vučenja (SDR) šest odsto.
Prema izveštaju Uprave za javni dug, učešće javnog duga centralnog nivoa vlasti u BDP-u na kraju avgusta iznosi je 43,2 odsto, a učešće javnog duga sektora države u BDP-u bio je 43,5 odsto.
Javni dug centralnog nivoa vlasti u avgustu je u odnosu na prethodni mesec smanjen za 6,5 milijardi dinara i iznosio je 4.480,7 milijardi dinara (38,2 milijarde evra).
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.