Na redovnim parlamentarnim izborima u Češkoj ubedljivo vodi populistička stranka ANO, bivšeg premijera, milijardera Andreja Babiša nakon što su prebrojani glasovi na 97 odsto birališta.
Prema prebrojanima glasovima i obe projekcije modela veštačke inteligencije za češke medije ANO je osvojila oko 35 odsto glasova i 84 poslanika u donjem domu od 200 članova.
Glavni rival, koalicija desnog centra Zajedno dosadašnjeg premijera Petra Fijale osvojila je prema do sada prebrojanim glasovima 22,6 odsto, prema modelu 23 odsto i 51 poslanika, dok Fijalin partner u vladi STAN ima 11 odsto glasova i 20 poslanika.
Na četvrtom mestu su Pirati, nekadašnji partner u Fijalinoj vladi sa 8,6 odsto glasova i 16 poslanika.
Najveće iznenađenje izbora je osetno slabljenje proruskog narativa i antisistemskih stranaka koje se postavljale ultimatum Babišu za eventualni ulazak u vladu da raspiše referendum o izlasku Češke iz Evropske unije i NATO-a, istera ukrajinske izbeglice i prekine bilo kakvu pomoć Ukrajini.
Nereformisani komunisti zajedno sa delom socijaldemokrata u pokretu Dosta nisu ni uspeli da pređu izborni prag od pet odsto i uđu u parlament, dok ekstremna desnica, radikalni nacionalisti iz stranke Sloboda i direktna demokratija (SPD) umesto dvociferenog očekivanja imaju manje nego na prethodnim izobrima, svega 7,81 odsto glasova i 16 poslanika.
SPD koja je ranije insistirala da uđe u novu vladu i preuzme osetljive resore unutrašnjih poslova i diplomatije danas je iznenada ponudila Babišu podršku bez ulaska u vladu i bez ikakvog uslovljavanja.
Poslednja mala stranka koja je balansirala na granici izbornog praga, Motoristi sebi jeste evroskeptična, ali je moto njenog programa „Mi smo Zapad, a ne Rusija“ i osvojila je neočekivano čak 6,77 odsto glasova, te će imati 13 poslanika.
Pozitivna vest je što su Česi svojim glasovima odlučili da ostane kočnica da se Češka ne pomeri ka autoritarnijem stilu vladavine u stilu mađarskog premijera Viktora Orbana ili slovačkog Roberta Fica jer ANO ni sa SPD i Motoristima nema u parlamentu ustavnu većinu te ne može da menja temeljne zakone.
Kao osigurač, kako je zamislio Ustav Češke posle pada komunista 1989. godine ostaje i gornji dom parlamenta, Senat, u koji se senatori biraju po većinskom izbornom sistemu i svake dve godine se menja trećina Senata.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.