Rajić o spornom zakonu o legalizaciji: Država ne garantuje bezbednost, traži ‘kupovinu’ glasova

Stanovi i kuće u Srbiji, ukoliko su nelegalno građeni na zemljištu u javnoj svojini, u zoni zaštićenih kulturnih dobra, vodoizvorišta, na javnom vodnom dobru, u pružnim i putnom pojasu, ne mogu biti legalizovani po Predlogu zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, već će preći u vlasništo države, a vlast nije, sa promocijom zakona, nagovestila šta će raditi sa tom imovinom.

Advokat Jovan Rajić rekao je danas za Betu da država sa tom imovinom može da radi šta god hoće, jer je pravo svojine najšire pravo od svih imovinskih prava. 

Predloženi zakon predviđa da se, pored upisa prava svojine u katastar nepokretnosti i infrastrukture, upisuje i zabeležba da je to pravo upisano na osnovu tog zakona.

„Pravo vlasništva omogućava da vlasnik sa imovinom radi šta god hoće, proda je, izda na određeno vreme, stavi neki teret. Država može takve objekte da izda na 99 godina, što predstavlja faktičku prodaju ili ustupanje, kao što je učinjeno sa naseljem Beograd na vodi, a pitanje je šta će da bude za 99 godina, može da se obnovi ugovor i tako neograničeno“, rekao je Rajić.  

Po odredbama predloženog zakona, o kome će rasprava u Skupštini početi sledeće nedelje, država Srbija upisuje vlasništvo nad nelegalnim objektima, izgrađenim na zemljištu u javnoj svojini, objektima, izgrađenim u prvoj zoni zaštite prirodnog dobra i zoni zaštite kulturnog dobra od velikog značaja i kulturnog dobra od izuzetnog značaja. 

Država, takođe postaje vlasnik objekata, izgrađenih u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra, objektima, upisanim u Listu svetske kulturne baštine ili izgrađenim na samom kulturnom dobru, na javnom vodnom dobru, u pružnom pojasu, u neposrednoj zoni sanitarne zaštite vodoizvorišta, kao i u pojasu autoputeva i brzih saobraćajnica.

Rajić je istakao da je teško tumačiti besmislene odredbe i da su dva osnovna razloga za donošenje tog predloga zakona, da ga Vučić (Aleksandar, predsednik Srbije) iskoristi kao populističku meru za ljude koji hoće da legalizuju svoje nekretnine, a da im on to omogući za 100 evra do 1.000 evra i tako „kupi“ mir i glasove na izborima.

„Da država izdaje ili ustupi zemljište na kome će investitor da gradi hotel, a na njemu se nalazi nekretnina koja je zaštićeni spomenik kulture, to bi bio kriminal“, rekao je Rajić.

Na pitanje da li je logično da Republika Srbija ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, upisanog u evidenciju nepokretnosti, već lice na koje bude upisano vlasništvo prihvata rizik korišćenja nepokretnosti i snosi odgovornost za eventualnu štetu prema trećim licima, Rajić je rekao da, posle upisa vlasništva, neće biti poznato da li su objekti izgrađani u skladu sa građevinskom dozvolom.

Legalizacijom se, prema njegovim rečima, naknadno izdaje upotrebna dozvola, odnosno, trebalo bi da se potvrdi da su radovi u potpunosti izvedeni u skladu sa građevinskom dozvolom.

„Ako se ovom legalizacijom ne traži građevinska dozvola za objekat, kako možemo znati da su ti objekti izgrađeni u skladu sa bilo kakvim standardima i kao takvi bezbedni za upotrebu“, rekao je Rajić i upitao šta je dokaz o tehničkom prijemu objekata koji potvrđuje njegovu bezbednost.

Kada se, kako je naveo, bespravni objekat legalizuje time se potrđuje da je bezbedan za upotrebu jer tehnički prijem podrazumeva i bezbednost kada se radi po regularnoj proceduri, a upotrebna dozvola potvrđuje da je objekat bezbedan za upotrebu i da je izgrađen u svemu u skladu sa građevinskom dozvolom. 

Dodao je da tim predlogom zakona „vlast potvrđuje da nema pojma šta legalizuje i da ne može da garantuje bezbednost“. 

„Ne može država da na taj način skida odgovornost sa sebe“, naveo je Rajić.

Na pitanje da li može da garantuje upis prava svojine, zasnovan na potvrdi Agencije za prostporno planiranje i urbanizam, kako predviđa predloženi zakon, Rajić je rekao da ona nije sposobna da utvrđuje vlasništvo niti ima ovlašćenje.

„Nije posao Agencije da utvrđuje svojinske odnose i imovinska prava na nepokretnostima. Katastar ima neke evidencije i u njemu su upisani držaoci ili vlasnici pojedinih objekata, ali ni ovo ne garantuje pravnu sigurnost“, naveo je Rajić.

Postoje, kako je rekao, objekti na kojima nisu sprovedene promene vlasnika, jer, primera radi, nije završena ostavinska rasprava ili je u međuvremenu nepokretnost prometovana. 

„Postoji mogućnost i da je nepokretnost pod sporom, čiji je ishod, a time i vlasnički odnosi na njoj nemoguće predvideti“, istakao je Rajić.