Vrednost radnika u Kragujevcu: Italijan 70 € dnevno, Kragujevčanin 600 € mesečno?

Naime, kako je objavio italijanski list Korijere dela Sera, rad bi se Italijanima plaćao 70 evra po danu, sa uključenim obrocima.

Tako će Italijan morati da radi samo devet radnih dana kako bi dostigao platu koju njegov srpski kolega zaradi za ceo mesec.

Stručnjaci u razgovoru za Novu ekonomiju ističu da, ukoliko radnici iz Srbije i Italije na istom mestu, za isti rad primaju različitu platu – onda je to jasna diskriminacija.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za, između ostalog, jednaku naknadu za rad jednake vrednosti.

Pravnica i predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Ranka Savić navodi da, iako nisu poznati precizniji detalji, ukoliko će radnici na istom radnom mestu, za iste zadatke, biti različito plaćeni – onda govorimo o diskriminaciji.

„Mi odavno govorimo da je srpski radnik kod nas diskriminisan. Sindikati insistiraju da se to reši kroz kolektivne ugovore i pritiske na državu, ali je upravo to najveći problem, država, odnosno Vlada, koja radi u cilju privlačenja i opstanka stranih investitora“, kaže Savić.

Prema njenim rečima, vlast skuplja političke poene otvaranjem fabrika i dovođenjem stranih investitora, ali se niko ne pita kakav je položaj radnika u tim fabrikama.

„Naša inspekcija rada nije inspekcija rada, nego inspekcija politike. Bitno je da se zataška ili da se pronađe rupa u zakonu kako bi se nešto opravdalo. Ja često slušam o tome kako sindikati ne rade ništa, ali šta da radimo u državi koja je anarhija, u kojoj pravo nije pravo, a zakon se primenjuje selektivno. Ukoliko imamo državu, onda strani investitori moraju da poštuju zakone Srbije, a oni kažu da za isti rad sleduje ista plata. Ipak, ja nisam sigurna šta radnici mogu da urade u ovakvom bezakonju“, kaže Savić.

Treba napomenuti da je većinski vlasnik firme FCA Srbija, odnosno fabrike u Kragujevcu firma „Stellantis Europe“, ali 33 odsto udela ima i Republika Srbija.

Stručnjak za radno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad Mario Reljanović kaže da je potrebno znati kako će radnici doći u Srbiju, odnosno pod kojim uslovima.

„Ako rade isti posao za veću platu, onda tu govorimo o diskriminiciji, jer nije u skladu sa zakonom da jedan radnik na traci ima platu 600, a drugi 2.500 evra. Međutim, ja moram da kažem da o slučaju nemam više detalja i da zaista ne znam na koji način je planirano angažovanje radnika iz Italije. Ono što, hipotetički, može da prođe, jeste kretanje kroz privredno društvo. To znači da može da se desi da su ti radnici već zaposleni u Stelantisu u Italiji, ali pređu da neko vreme rade ovde“, kaže Reljanović.

On objašnjava da kretanje kroz privredno društvo funkcioniše tako što radnik jedne države, recimo Italije, prilikom dolaska na rad u Srbiju, zadržava pogodnosti koje ima po italijanskim zakonima, a ono što bi mu više odgovaralo po srpskim zakonima, prisvaja. Primera radi, to bi značilo da radnik zadržava platu koju ima u svojoj državi, jer je ona pogodnija, ali prisvaja neku drugu pogodnost koju mu nude zakoni države u koju odlazi. Međutim, Reljanović ističe da radnici iz Italije onda ne bi imali nijednu pogodnost da prisvoje u Srbiji.

„To je, recimo, dobro za radnike iz Kine, jer je većina odredbi pogodnija kod nas“, objašnjava on.

Kompanija Stelantis nije odmah odgovorila na pitanja Nove ekonomije povodom ovog slučaja.