Dijaspora može da odluči izbore: Duplo veća spremnost za glasanje, ali biračko pravo ugroženo procedurama

Duplo više građana Srbije u dijaspori spremno je da glasa na sledećim izborima, kada god oni budu održani, pokazalo je istraživanje neformalne građanske inicijative „Skupština u rasejanju“ u kom je učestvovalo 911 srpskih državljana koji žive u inostranstvu.

Na skupu je ocenjeno i da su smanjenju apstinencije u dijaspori doprineli studentski protesti koji se gotovo godinu dana održavaju širom Srbije, kao i skupovi podrške studentima koji su održani u 212 gradova u 55 država širom sveta – od Evrope, preko Amerike, do Azije i Afrike.

Prema podacima istraživanja, koje je na tribini inicijative „ProGlas“ u Beogradu predstavila profesorka novosadskog Pravnog fakulteta u penziji Marijana Pajvančić, na izborima 2023. godine učestvovalo je 32 odsto ispitanika, dok je spremnost da glasa na sledećim izrazilo njih 69,7 odsto, dok bi 19,3 odsto ispitanika verovatno izašlo na te izbore.

Na parlamentarnim izborima 2023. godine učestvovalo je 32.216 srpskih državljana, što je za oko 6.500 manje neko 2022. godine, a Pajvančić smatra da je razlog za to što su se 2022. godine održavali i predsednički izbori.

Prema njenim rečima, najveća nepoznanica, odnosno „najbolje čuvana tajna“, je koliko zapravo srpskih državljana živi u inostranstvu, a procenjuje se da ih je između 1,5 i 2,5 miliona, potencijalno i više, ali zvaničan podatak za to ne postoji.

Istraživanje je pokazalo i da 53,7 odsto ispitanika nikada nije glasalo u inostranstvu, kao i da se susreću sa brojnim problemima – od administrativnih i tehničkih prepreka, preko logističkih razloga zbog udaljenog biračkog mesta, do nedovoljne informisanosti i komplikovanog procesa prijave za glasanje.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član inicijative „ProGlas“ Miodrag Jovanović naveo je da je cilj današnje tribine da se građani Srbije u dijaspori ohrabre da se prijave za glasanje, jer je za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu potrebno najmanje 100 prijavljenih.

„Važno je da se dođe do jednog takvog političkog pritiska i da se otvori što više birališta i posledično se dobije veća izlaznost“, kazao je Jovanović.

Naveo je da su za prijave za glasanje jako kratki rokovi, a postupak traje predugo, što otežava ostvarivanje biračkog prava građana Srbije u dijaspori.

Predstavnik nevladine organizacije Crta Pavle Dimitrijević naveo je da građani kao probleme pri prijavi za glasanje najviše navode same procedure, kasno dolaženje do informacija o postupku, pojedini kasno šalju zahteve, a nekad rešenja lokalnih samouprava ne stignu na vreme.

„Niste upisani da glasate, a istekli su rokovi – šta onda? Ništa, vi nećete galsati. Dešavaju se i ti slučajevi“, kazao je Dimitrijević.

Ukazao je i na problem u srpskim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, koja ne postupaju jednako u različitim državama, navodeći da pojedina samo stave informacije na svoj sajt, dok druga redovno obaveštavaju građane.

Članica Republičke izborne komisije (RIK), pravnica Sofija Mandić, ocenila je da bi već sada trebalo izvršiti pritisak na Ministarstvo spoljnih poslova koje sprovodi glasanje u dijaspori, kao i na sam RIK, navodeći da Ministarstvu već sada treba dostaviti jasnu listu potreba gde treba da budu otvorena biračka mesta.

Sadašnja praksa, prema njenim rečima, takva je da Ministarstvo 22 dana pre otvaranja biračkih mesta dostavlja RIK-u spisak biračkih mesta, koja RIK potvrđuje u naredna dva dana, zbog čega je zatražila i da se taj period proširi, kako bi imalo više vremena za raspravu.

Mandić je ocenila da je, zbog svih problema koji su navedeni, biračima u inostranstvu ugroženo biračko pravo, ali da oni mogu da odluče neke buduće izbore, obzirom da ih prema procenama ima između 1,5 i 2,5 miliona.

„To vrlo otvoreno treba da se kaže. Za koga god oni žele da glasaju, taj može da pobedi“, kazala je Mandić.

Istraživanje „Tvoj glas preko granice“ sprovela je neformalna inicijativa „Skupština u rasejanju“ u aprilu i maju ove godine, a u njemu je učestvovalo 911 ispitanika.

Najveći broj njih dolazi iz Nemačke, SAD, Holandije, Italije i Velike Britanie, a gotovo polovina ispitanika više od 10 godina živi van Srbije.