U trenutku kada se evropske vrednosti suočavaju sa ozbiljnim izazovima — od političke polarizacije do urušavanja medijskih sloboda — razgovarali smo sa jednim od najistaknutijih glasova liberalne Evrope. Sandro Gozi, generalni sekretar Evropskih demokrata i poslanik grupe Renew Europe u Evropskom parlamentu, govori za digitalni magazin rEUconnecting – REUC o stanju demokratije u Srbiji, ulozi Evropske unije, i novim oblicima diplomatije koji uključuju građane, studente i nezavisne medije.
U ovom ekskluzivnom intervjuu, Gozi iznosi stavove o političkom vakuumu u Srbiji, potrebi za reformama, ulozi studentskog pokreta, kao i o tome kako EU mora da primeni iste standarde na članice i kandidate. Njegove poruke su jasne: solidarnost nije mešanje, a Evropa mora da stoji uz građane, ne uz one koji ugrožavaju demokratiju.
Intervju
Novinar: Više puta je stranka „Evropske demokrate“ uputila apel zbog trenutnog političkog vakuuma u Srbiji. Da li paneli kojima ste prisustvovali u Beogradu imaju neki uticaj?
Sandro Gozi: „Paneli ne menjaju zemlju preko noći. Ali su važni jer povezuju studente, nezavisne medije, nevladine organizacije i akademike sa evropskim partnerima; usklađuju činjenice i održavaju demokratske standarde na dnevnom redu kada vlast pokušava da ih potisne. Takođe bacaju svetlo na situaciju u Srbiji. Naša poruka je jednostavna: Srbija pripada Evropi, ali pristupanje je moguće samo uz reforme, vladavinu prava i slobodu medija. Kada se čuje glas građana, vlade ponovo razmatraju cenu represije. Istakli smo konkretne mere — revidirane biračke spiskove, uravnoteženo vreme na televiziji i čvrste garancije za fer i transparentan izborni proces — kako bi promena bila opipljiva, a ne retorička. Uticaj počinje time što se ovi građanski akteri čine teže zanemarljivim i signaliziranjem da Evropa stoji uz građane, a ne uz one koji ugrožavaju demokratiju.„
Novinar: Kako balansirate između podizanja glasa za demokratiju, a da pritom ne mešate u srpsku politiku?
Sandro Gozi: „Mi podržavamo pravila, ne stranke. Srbija mora da ispuni univerzalne standarde: slobodni mediji, fer izbori i nezavisno pravosuđe. Zahtev da se ti standardi garantuju je solidarnost, a ne mešanje. Zato kažemo da ne sme biti prevremenih izbora dok birački spiskovi ne budu u potpunosti revidirani od strane kredibilnih partnera i dok nepristrasno medijsko telo ne obezbedi uravnoteženo vreme, idealno u koordinaciji sa Savetom Evrope. Ne biramo pobednike; insistiramo na ravnopravnim uslovima u kojima građani odlučuju. Postoje jasne crvene linije: pritvaranje mirnih demonstranata je neprihvatljivo; studenti koji su još u pritvoru moraju odmah biti oslobođeni; zastrašivanje na javnom servisu pod kontrolom Vučića mora prestati. Policija mora biti politički neutralna, a nasilje ili ponižavanje ne smeju biti tolerisani. Ovo je principijelno angažovanje i u potpunosti je u skladu sa vrednostima EU.„
Novinar: U kojoj meri se demokratske vrednosti zaista poštuju u EU danas?
Sandro Gozi: „EU nije savršena, ali sve članice su obavezane vladavinom prava: nezavisni sudovi, policija koja nije u službi vladajuće stranke, slobodni mediji i javne informacije koje nisu propaganda. Ako se demonstracija zabrani, organizatori mogu da se žale nezavisnom sudu, i svi znaju da se javna sila koristi da zaštiti sve građane, a ne stranku. Tamo gde su vlade pokušale da razgrade vladavinu prava, usledile su posledice: Poljska rešava ozbiljna pitanja na koja je EU ukazala; Mađarskoj su zamrznuta mnoga sredstva i rizikuje da vremenom izgubi pravo glasa; Slovačka ide u zabrinjavajućem pravcu. Što se tiče Srbije, Evropski parlament je bio jasan; sada Komisija treba da sprovede konkretne posledice kada se obaveze prekrše. Naša pozicija je jednostavna: primeniti iste standarde na članice i kandidate, okončati medijsko zarobljavanje i prestati sa normalizacijom napada na novinare. Tako Evropa stiče autoritet da govori u ime demokratije i u Beogradu i u Briselu.„
Novinar: Da li je ispravna politika nastaviti sa odobravanjem sredstava za Srbiju ako političari Evropske unije vide da je korupcija u Srbiji sveprisutna?
Sandro Gozi: „Finansiranje mora biti strogo uslovljeno, transparentno i reverzibilno. Tamo gde reforme napreduju — pravosuđe, sloboda medija, čista javna nabavka — podrška treba da se poveća. Tamo gde korupcija ili zarobljavanje države blokiraju napredak, programi treba da se obustave i redizajniraju sa jasnim prekretnicama, nezavisnim nadzorom i javnim kontrolnim tablama. Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu otkrila je dublje probleme — nemar, netransparentne ugovore, saučesništvo — pa poreski obveznici zaslužuju garancije da novac EU neće učvrstiti loše upravljanje. Uslovljenost nije kazna; to je jedini način da se obezbedi da sredstva služe građanima, a ne mrežama nekažnjivosti. Parlament je postavio očekivanja; Komisija treba da ih pretoči u posledice.„
POVEZANE VESTI:
Novinar Koji je najbolji način da se demokratija sprovede u Srbiji i da se takvo društvo očuva u budućnosti?
Sandro Gozi: „Počnite sa izborima kojima ljudi veruju: potpuna revizija biračkih spiskova pod nadzorom OEBS-a ili druge kredibilne institucije; nezavisni nadzor koji garantuje uravnoteženo vreme; i sudovi koji brzo rešavaju žalbe. Zaštitite nezavisno novinarstvo i okončajte medijsko zarobljavanje kako bi građani dobijali činjenice, a ne propagandu. Digitalizujte i objavite javnu potrošnju da biste ugušili klijentelizam; obezbedite da policija bude politički neutralna i da koristi silu samo kada je strogo neophodno. Evropa treba da uskladi reči sa delima: tehnička pomoć, ciljana sredstva i dosledan nadzor umesto mešovitih signala. Politički, nadamo se da opozicione snage mogu da se ujedine kada dođu izbori — i to u koaliciji sa studentskim pokretom, koji se pokazao kao vitalna energija zemlje. Ti mladi ljudi — koji traže prava i slobode, i kraj korupcije i nepotizma — treba da budu podržani, a ne represirani, i da im se da glas i uloga u izbornom takmičenju kada ono dođe.„
Novinar: Političari iz nekoliko evropskih zemalja su najzastupljeniji u medijima EU. Koji je glavni razlog za to i da li je Evropska unija pod uticajem najbogatijih zemalja?
Sandro Gozi: „Velike — i brojne — zemlje prirodno generišu veće naslove. To je logika medija, a ne zavera EU. Unutar EU, međutim, koalicije malih i srednjih država svakodnevno oblikuju ishode, posebno u Parlamentu. Prava distorzija nije to što Brisel favorizuje bogate; to je medijsko zarobljavanje na nacionalnom nivou koje guši pluralizam i čak ugrožava protivnike. U Srbiji, procureli razgovor pokazuje direktan pritisak na uređivačku politiku N1, dok javni servisi i provladini tabloidi marginalizuju opoziciju. Zato su uravnoteženo vreme i nezavisni regulatori neupitni. Evropa treba da ulaže u medijski pluralizam i da se bori protiv dezinformacija, dok srpske vlasti moraju da prestanu sa napadima na novinare i okončaju političko mešanje u redakcije.„
Novinar: U kom smeru ide politika Evropskih demokrata u EU i koliko je realno ostvariti ciljeve?
Sandro Gozi: „Naš kompas je liberalan, proevropski i pragmatičan: demokratija, vladavina prava i sloboda medija na prvom mestu; konkurentnost sa socijalnom inkluzijom; i spoljna politika koja podržava demokratske pokrete od Kijeva do Beograda, od Istanbula do Tbilisija, od Kišinjeva do Budimpešte. U praksi, to znači doslednu uslovljenost, podršku kredibilnom proevropskom frontu u Srbiji i nultu toleranciju prema zarobljavanju države. Svetlo koje smo bacili na Srbiju — na sistematsku upotrebu nasilja od strane vlasti kao političkog alata — već je pomerilo debatu u Briselu. Jedna velika prepreka ostaje: Evropska narodna partija mora da prevaziđe neodređenost i brzo pristupi isključenju SNS-a. Iskustvo sa Orbanom treba da bude lekcija: decenija odugovlačenja samo je oštetila imidž EPP-a i nije zaustavila autoritarni zaokret. Vreme je da Vebere preduzme konkretne korake.„
Novinar: Prema globalnoj slici, diplomatija sveta je zastarela. Koji bi bili novi načini diplomatije koji bi stvorili bolji život za građane?
Sandro Gozi: „Savremena diplomatija mora da bude društveno uključiva. Ne samo ministarstva spoljnih poslova, već i gradovi, mala i srednja preduzeća, univerziteti, sindikati, nevladine organizacije i nezavisni mediji treba da sede za istim stolom — posebno tamo gde je poverenje u politiku nisko. Povežite pomoć sa merilima vladavine prava i ljudskih prava; rasporedite timove za brzu reakciju kako biste zaštitili novinare pod pritiskom; i brzo primenite alate za integritet izbora — revizije, digitalnu transparentnost, građansku zaštitu. Nagradite vlade koje otvaraju prostor za opoziciju i studente; povećajte cenu za one koje ga zatvaraju. Građanska hrabrost mora biti prepoznata: zato pozdravljamo nominaciju srpskih studenata za Sakharovovu nagradu — oni su moralni glas za evropsku Srbiju, i njihova hrabrost zaslužuje konkretne rezultate.„
