Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja. Ovaj praznik, poznat u narodu i kao jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan, obeležava se strogo uz post.
Praznik podseća na tragičan događaj kada je car Irod, zbog osude njegovog načina života od strane Svetog Jovana, naredio odsecanje glave Preteči. Po želji Irodove žene, glava je odsečena i poslužena na tanjiru. Ovaj dan je odabran za obeležavanje njegove smrti jer je na taj datum, po starom kalendaru, osveštana crkva na njegovom grobu u Sevastiji.
Vernici se danas uzdržavaju od teških poslova, a mnogi praktikuju i „suvo jelo“, konzumirajući samo nekuvanu, suvu posnu hranu. Izbegava se hrana crvene boje i jela iz tanjira, kao simbol sećanja na pogubljenje Svetog Jovana. Praznik se često slavi kao krsna slava, a tradicionalno se organizuju i vašari.
Sveti Jovan Krstitelj poznat je po tome što je krstio Isusa Hrista, prepoznavši u njemu Sina Božijeg. Crkva ga slavi na šest praznika godišnje, a praznik Usekovanja poseban je po tome što je na ovaj dan rođen i patrijarh Pavle. Vernici ovaj dan provode u molitvi i strogom postu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.