Srbija u 2024. godini u velikoj meri zavisi od proizvodnje električne energije iz lignita u termoelektranama Elektroprivrede Srbije (EPS), ali taj udeo opada, navodi se u publikaciji „Elektroenergetika Republike Srbije 2024“ Saveza energetičara. Eksploatacija lignita postaje sve kompleksnija, dok nedostaju sredstva za ulaganja. Iako EPS ima kapacitete za istraživanje razvojnih opcija, proizvodnju zelenog vodonika i nove modele naplate, nedostaju mu resursi za brzu izgradnju velikih solarnih elektrana, realizaciju međunarodnih projekata poput „HE Đerdap 3“ ili podsticaj solarnih sistema kod domaćinstava, što privatni investitori mogu lakše da sprovedu.
Dok je proizvodnja EPS-a stabilna, na tržištu raste broj prilika za profitabilno trgovanje energijom. Publikacija ističe nedovoljna ulaganja u obnovljive izvore energije uprkos povoljnim mogućnostima zaduživanja. S druge strane, Elektromreža Srbije (EMS) ima dobre planove razvoja kapaciteta, ali se postojeći ne koriste u potpunosti, iako EMS ima snažnu tržišnu i geografsku poziciju koja bi mogla doneti dodatne benefite. Elektrodistribucija Srbije (EDS) suočava se sa potrebom za modernizacijom i digitalizacijom usled zastarele infrastrukture.
Savez energetičara preporučuje ranije dostavljanje detaljnih godišnjih tehničkih izveštaja kako bi stručna javnost mogla da učestvuje u planiranju budućih aktivnosti. Takođe, predlaže se javna dostupnost podataka o kupcima-proizvođačima, topologiji mreža, kvalitetu napona i stabilnosti frekvencije, kao i detaljni podaci o kritičnim događajima, poput onog u Crnoj Gori iz juna 2024. godine, radi otklanjanja spekulacija i poboljšanja izveštavanja.
Kada je reč o budućnosti, Savez energetičara smatra da budući energetski miks zasnovan na domaćim resursima (voda, vetar, sunce, biomasa, geotermalni potencijal, energija otpada), uz razvijene tehnologije skladištenja energije i primenu zelenog vodonika, predstavlja obećavajuću tehnološku realnost, a ne idealizovanu sliku. Vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike, Radoš Popadić, istakao je da je u 2024. godini urađen značajan posao na zakonskom osnovu, uključujući usvajanje nacionalnog energetskog plana, strategije i dopune zakona o energetici, te ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih postrojenja i uvođenje pojma vodonika.
Generalni direktor EPS-a, Dušan Živković, postavio je pitanje da li EPS, uz sve veći udeo privatnih aktera na tržištu, treba da se fokusira isključivo na sopstveni interes i profit, ili da zadrži primarni zadatak obezbeđivanja energetske bezbednosti države. On je ukazao na visoke troškove investicija u hidroelektrane u poređenju sa nuklearnim elektranama, što postavlja ozbiljna investiciona pitanja za budućnost EPS-a.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.