Stanovnici Pariza se bore protiv prekomernog turizma i „diznifikacije“ čuvenog boemskog naselja Monmartr, pišu francuski mediji.
Bazilika Svetog srca (Sacré-Cœur), najposećeniji spomenik u Francuskoj 2024. godine, i okolno naselje Monmartr pretvorili su se u ono što neki lokalni meštani nazivaju tematskim parkom na otvorenom.
Bazilika privlači do 11 miliona ljudi godišnje, više nego Ajfelova kula, dok svakodnevni život u komšiluku ometaju tuk-tukovi, velike turističke grupe, redovi za fotografisanje i slično.
Prodavnice za snabdevanje lokalnog stanovništva nestaju, zajedno sa prijateljskom atmosferom. Na njihovom mestu su gomile ljudi koji prave selfije, prodavnice koje prodaju turističke kič sitnice i kafići čija mesta za sedenje zagušuju uske, kaldrmisane ulice dok prekomerni turizam uzima svoj danak.
Kada se Olivije Baroan, član protestne grupe pod nazivom „Vivre a Montmartre“, ili „Život u Monmartru“, uselio u stan na Monmartru pre 15 godina, osećao se kao da živi u selu u srcu Pariza. Ali više ne.
Baroanu je dosta. Odlučio je da proda svoj stan nakon što je njegova ulica pretvorena u pešačku, prilagođavajući se rastućem broju posetilaca.
„Nemam drugog izbora nego da odem jer imam invaliditet, te je komplikovano kada više ne možete da vozite auto, pa morate stalno da zovete taksi“, rekao je on.
Od Venecije do Barselone i Amsterdama, evropski gradovi se bore da se prilagode naglom rastu broja turista.
Neki stanovnici Monmartra, jednog od najpopularnijih turističkih mesta Pariza se bune. Crni transparent okačen između dva balkona na Monmartru glasi, na engleskom: „Iza razglednice: lokalno stanovništvo koje je gradonačelnik maltretirao.“ Drugi, na francuskom, piše: „Stanovnici Monmartra pružaju otpor.“
Nezadovoljstvo odražava tenzije u muzeju Luvr, gde je osoblje u junu organizovalo kratak štrajk zbog hronične prenatrpanosti, nedostatka osoblja i pogoršanja uslova. Luvr je 2024. godine zabeležio 8,7 miliona posetilaca, što je više nego dvostruko više nego što je njegova infrastruktura bila projektovana.
Pariz, grad sa nešto više od dva miliona stanovnika, ako računate njegova prostrana predgrađa, primio je 48,7 miliona turista u 2024. godini, što je povećanje od 2% u odnosu na prethodnu godinu.
Urbanisti upozoravaju da istorijske četvrti rizikuju da postanu ono što neki kritičari nazivaju „zombi gradovima“ – fotogeničnim, ali beživotnim, dok njihove stanovnike raseljavaju kratkoročni posetioci.
Pariz pokušava da ublaži probleme suzbijanjem kratkoročnog iznajmljivanja i nekretnina bez licence.
Ali turistički pritisci rastu. Do 2050. godine, predviđa se da će svetska populacija dostići skoro 10 milijardi. Širenjem globalne srednje klase, procvatom jeftinih avio letova i digitalnim platformama, očekuje se mnogo više posetilaca u kultnim gradovima poput Pariza.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.