Prenose li se polne bolesti preko WC šolje? Evo šta kažu stručnjaci

Dok sedite na WC šolji koju je tog dana koristilo stotine ljudi, možda se pitate: koliko dugo patogeni preživljavaju u toaletu?

Čim kročite u javni toalet, teško je odoleti osećaju gađenja. Prizor mokraće po dasci i podu, intenzivan miris tuđih telesnih tečnosti – sve to može snažno da pogodi čula.

Ljudi često vrata kabine otvaraju laktom, puštaju vodu nogom ili celo sedište prekriju papirom pa obave nuždu u čučnju ako im se sve čini previše odbojno, piše BBC.

Ali da li se zaista možete zaraziti samo sedenjem na dasci? Ili su sve te složene tehnike da se izbegne kontakt potpuno nepotrebne? Evo šta kažu mikrobiolozi.

Šta verovatno nećete pokupiti

„Teoretski, da, moguće je da se zarazite s wc daske, ali rizik je zanemarljivo mali“, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Južna Florida.

Polno prenosive bolesti? Bakterije i virusi koji ih izazivaju – od gonoreje do hlamidije – ne mogu dugo da prežive izvan tela, a pogotovo ne na hladnoj i tvrdoj površini poput wc daske. Zato se smatra da se većina polnih bolesti prenosi samo direktnim kontaktom genitalija i razmenom telesnih tečnosti. Da bi postojao rizik, morali biste bukvalno odmah preneti sveže telesne tečnosti sa daske na genitalije, objašnjava Roberts.

Slično je i s bolestima koje se prenose krvlju – krv biste videli i izbegli, a i same šanse za prenos tim putem bez seksualne aktivnosti ili igala gotovo da ne postoje. Ni infekcije urinarnog trakta nije verovatno dobiti sa wc daske – trebalo bi uneti veću količinu fekalija u urinarni trakt, što je teško zamislivo. Mnogo češći razlog za UTI je brisanje sopstvenog izmeta preblizu genitalijama.

Šta se može preneti

Izuzetak su neki dugotrajniji virusi, poput HPV-a, koji može opstati i do nedelju dana na površinama, jer ima čvrstu proteinsku opnu. Ipak, da bi ušao u organizam, potrebna je oštećena koža ili rana na genitalnom području. Zato se HPV uglavnom prenosi seksualnim kontaktom.

U teoriji, i herpes virus bi mogao da se prenese sa daske, ali to je vrlo malo verovatno i uglavnom bi predstavljalo rizik samo za osobe sa slabim imunitetom.

Da li treba prekrivati dasku papirom ili čučati?

Mnogi osećaju da je najčistije rešenje obložiti dasku papirom ili koristiti zaštitne navlake, a neki radije čučnu. Ipak, papir i navlake su porozni, pa mikrobi mogu da prođu. Čučanje može napraviti više štete nego koristi – kod žena naprezanje i nepotpuno pražnjenje bešike može čak povećati rizik od urinarnih infekcija.

Gde je pravi rizik

Glavni problem nije u kontaktu genitalija sa daskom, već u rukama. Dodirivanjem daske i drugih površina bakterije i virusi dospevaju na ruke, a potom preko lica i usta u organizam. Na dasci mogu biti bakterije poput E. coli, salmonele, šigele ili stafilokoka, koje izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju. Fekalije mogu sadržati i norovirus, izuzetno zarazan i otporan, koji može opstati na površinama i do dva meseca.

Studije pokazuju da je verovatnije da se ljudi zaraze norovirusom preko kontaminiranih površina u kupatilu nego preko kovida ili adenovirusa. Ipak, rizik nije veliki, jer se javni toaleti čiste više puta dnevno, dok prosečno domaćinstvo to radi jednom nedeljno.

„U Sjedinjenim Državama kućna kupatila su često prljavija od javnih“, kaže Čarls Gerba, profesor virusologije na Univerzitetu u Arizoni. Njegovo istraživanje pokazuje da bi idealno bilo čistiti kupatilo kod kuće na svaka tri dana.

Pazite na „kijanje toaleta“

Najveći rizik krije se u takozvanom „toaletnom oblaku“. Kada pustite vodu, mikrobi iz šolje raspršuju se po celom prostoru i na vas ako ste još u kabini. Procene govore da 40–60 odsto čestica može da se podigne u vazduh. Patogeni poput Clostridium difficile, česte u bolnicama, lako se šire tim putem.

Zato su opasne ne samo daske, već i ručke, slavine, kvake i pod, koji je najzagađenija površina u kupatilu. Tu se često nalaze i virusi gripa, preneseni kijanjem i kašljanjem.

Kako smanjiti rizik

Najbolja zaštita je – što manje dodirivanja. Proizvođači toaleta trebalo bi da prave bezkontaktne sisteme (puštanje vode, slavine, sušače). Zatvaranje poklopca pre puštanja vode ne pomaže mnogo, jer čestice izlaze i sa strane. Neki stručnjaci čak smatraju da je bolje izbaciti poklopce, da se izbegne nepotrebno rukovanje.

U zdravstvenim ustanovama koriste se zaštitni štitnici na šoljama i specijalni sprejevi koji dezinfikuju vazduh. Još jedna strategija je „pusti vodu i odmah izađi“, a preporuka je i da se sačeka desetak minuta pre ulaska nakon prethodnog korisnika.

Najvažnije je ipak – pranje ruku. Ljudi to rade znatno kraće nego što bi trebalo. CDC preporučuje 20 sekundi, a prosečno vreme je upola kraće. Tek svaki peti to uradi kako treba. Najbolje je kombinovati sapun i vodu sa sredstvom za dezinfekciju ruku, što daje mnogo jaču zaštitu.

Dakle, rizik od zaraze u javnom toaletu mnogo je manji nego što mnogi misle – uz redovno pranje ruku i malo pažnje, nema razloga za brigu.