Alimentacioni fond je zamišljen kao privremena finansijska podrška za decu čiji roditelji ne plaćaju alimentaciju, a prinudna naplata nije moguća. Iako je Ministarstvo pravde kategorički negiralo da će deca morati da vraćaju primljeni novac, član 12 Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda ipak ostavlja mogućnost za takav scenario, što je izazvalo brojne polemike.
Sporni član Zakona navodi da „u slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine“. To praktično znači da dete, koje je primilo novac iz fonda, može postati dužnik države ukoliko nasledi imovinu roditelja koji je dugovao alimentaciju, a država taj dug nije uspela da naplati za života dužnika.
Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“ objašnjava da se to može dogoditi u situacijama kada dužnik u trenutku izvršenja nije imao imovinu, ali je kasnije nasledi. „Dete nasleđuje dug do visine nasleđene imovine, ne preko toga“, ističe Gavrilović. Drugi slučaj je kada dužnik ima imovinu čija je vrednost nesrazmerna dugu (npr. stan vredan 150.000 evra za dug od 200.000 dinara), pa izvršitelj ne pleni imovinu.
Gavrilović upozorava i na zateznu kamatu koja se obračunava na dug. Ukoliko prođe duži vremenski period, dug prema Alimentacionom fondu može značajno porasti. Na primer, dete bi moglo da vrati 400.000 dinara umesto 200.000, jer se na osnovni dug dodaje kamata. Ipak, ovo je moguće samo ako je dete nasledilo imovinu znatno veće vrednosti od duga.
S obzirom na kontroverze koje su se pojavile, udruženje „Efektiva“ organizuje panel diskusiju i predavanje o naplati alimentacije i početku rada Alimentacionog fonda. Događaj će se održati u subotu, 16. avgusta, a učešće je besplatno. Zainteresovani se mogu prijaviti putem imejla na adresu predavanja.efektiva@gmail.com.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.