Kada je jedanaestogodišnja ćerka Karle Dženkovski počela da se budi noću zbog probadajućeg osećaja u nogama, niko nije znao šta se dešava. Bile su potrebne tri godine da porodica dobije odgovor – reč je o sindromu nemirnih nogu, poremećaju koji remeti san i može ozbiljno uticati na kvalitet života dece i odraslih.
Ćerka Karle Dženkovski imala je 11 godina kada je počela da dolazi u majčinu sobu noću govoreći da ne može da zaspi zbog probadajućeg osećaja u nogama. Morala je da hoda da bi prestalo.
Devojčica je postala razdražljiva i umorna. Ocene su joj počele da padaju, a čak je i zaspala na klupi tokom porodičnog putovanja u zabavni park, rekla je Dženkovski za CNN.
Tri godine su bile potrebne, ali porodica Dženkovski konačno je dobila objašnjenje za stanje devojčice: sindrom nemirnih nogu.
Jedna studija procenjuje da 4% do 29% odraslih u zapadnim industrijalizovanim zemljama ima sindrom nemirnih nogu. To je stanje koje premalo ljudi ume da prepozna kod sebe, a mnogi lekari ne znaju kako pravilno da ga leče, rekla je Dženkovski, medicinska sestra i izvršna direktorka Fondacije za sindrom nemirnih nogu.
Evo šta stručnjaci žele da znate o sindromu nemirnih nogu.
Šta je sindrom nemirnih nogu?
„Sindrom nemirnih nogu je neurološki poremećaj koji karakteriše potreba za kretanjem, često praćena neprijatnim osećajem“, rekao je dr Džon Vinkelman, šef kliničkog programa za poremećaje spavanja u Opštoj bolnici Masačusets i profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Harvard.
Neprijatan je osećaj – opisan kao puzanje, bol, trnci ili pulsiranje – često se javlja u nogama, a ponekad i u rukama, dodao je.
Nemir se često javlja kada osobe sa ovim stanjem sede ili leže, a ublažava se pokretom, rekao je Vinkelman.
Simptomi se češće javljaju kada je osoba u mirovanju, najčešće noću, i zato što sindrom ometa san, klasifikovan je kao poremećaj spavanja, rekao je Vinkelman.
Umereni do teži slučajevi podrazumevaju pojavljivanje simptoma nekoliko puta nedeljno, a u najekstremnijim slučajevima simptomi mogu da odlože san za nekoliko sati, rekao je dr Brajan Ku, vanredni profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Jejl i direktor Jejl centra za sindrom nemirnih nogu.
Ko ga dobija?
Dva snažna faktora igraju ulogu u tome ko dobija sindrom nemirnih nogu: genetika i nivo gvožđa.
Sindrom nemirnih nogu često se javlja u porodicama, a genetski markeri čine oko 20% predikcije ko će ga dobiti, rekao je Vinkelman.
Oni sa nedostatkom gvožđa takođe imaju veću verovatnoću da dobiju sindrom nemirnih nogu, uključujući trudnice, osobe na dijalizi, žene koje imaju menstruaciju, osobe sa anemijom ili vegetarijance, rekao je Vinkelman.
Osobe koje koriste antidepresive tipa inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina takođe mogu biti podložne sindromu nemirnih nogu, dodao je.
Stanje je dvostruko češće kod žena nego kod muškaraca i znatno češće kako ljudi stare, rekao je Vinkelman za CNN.
Međutim, kako je Dženkovski saznala, i deca mogu imati sindrom nemirnih nogu.
Lečenje promenama životnog stila
Za lečenje sindroma nemirnih nogu, dobar prvi korak je da se vidi šta može da pogorša stanje, rekao je Vinkelman.
Alkohol, drugi lekovi i jednostavni šećeri mogu doprineti simptomima, rekao je Ku.
Ako je gvožđe nisko, ili čak granično nisko, oralni suplementi gvožđa ili intravenske infuzije gvožđa mogu pomoći, dodao je Vinkelman.
Dženkovski takođe preporučuje da imate „vreću trikova“ za upravljanje simptomima, poput toplih ili hladnih obloga, masaža, šetnji ili neke mentalno stimulativne aktivnosti.
„Iz nekog razloga… ako držite um zauzetim, to pomaže da simptomi ostanu pod kontrolom“, rekla je.
Lekovi koji mogu pomoći
Postoje lekovi koji pomažu ako promene životnog stila i suplementacija gvožđem ne deluju.
Mnogi lekari počinju sa klasom lekova koja se zove alfa2-delta ligandi, poput gabapentina ili pregabalina, rekao je Ku.
Dugo su agonisti dopamina bili prva linija lekova. Ali sada se retko prepisuju jer mogu pogoršati sindrom nemirnih nogu tokom vremena, dodao je Vinkelman.
Lekovi za najteže slučajeve su opioidni lekovi u malim dozama i sa produženim dejstvom, rekao je Ku.
Razgovarajte sa lekarom
Ako imate neprijatan osećaj koji vas motiviše da pomerate noge dok mirujete – posebno ako to remeti vaš san – razgovarajte sa lekarom, rekla je Dženkovski.
Nisu svi medicinski stručnjaci dobro upućeni u sindrom nemirnih nogu, pa može biti korisno zatražiti uput za specijalistu za spavanje, rekla je. Takođe bi trebalo da uradite laboratorijske analize, posebno panel gvožđa sa feritinom, test krvi koji pokazuje koliko gvožđa imate i koliko je dostupno za upotrebu, rekla je Dženkovski.
„Što pre to uradite, to bolje, jer samo odlažete dijagnozu i lečenje, što može biti štetno za vaš život“, rekla je. „Ne shvatate da pospanost koju osećate na poslu, razdražljivost ili to što ne želite da izlazite i radite stvari može biti RLS koji se preliva u vaše dnevno vreme. … Bar započnite taj razgovor.“
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.