Boris Kovačević: Ko jedno drvo plaća kao polovan automobil – očigledno ne sadi zbog prirode, već zbog profita

Odgovor predsednika organizacije „Šumadijski blok 21“, Borisa Kovačevića prenosimo u celosti:

Reagujući na odgovor koji je stigao iz gradske uprave povodom sporne cene od 3450 evra po sadnici crvenog javora, Kovačević najpre napominje da je vrlo neozbiljno ali i indikativno da saopštenje koje je stiglo iz grada ne potpisuje nijedan pojedinac imenom i prezimenom, gradonačelnik, resorni većnik niti konkretna služba, već je u potpisu „grad Kragujevac“. „Ko sebe smatra i predstavlja gradom i na osnovu čega“, pita predsednik Šumadijskog bloka 21 !?

Takođe, sakrivanje pojedinaca iza nepotpisanog saopštenja sastavljenog od niza uobičajenih fraza i floskula i bez ijednog konretnog podatka samo potvrdjuje da ni oni koji su ga zaista pisali ne veruju u njegov sadržaj.

Republičko preduzeće „Srbijašume“, kao nacionalni rasadnik, redovno poseduje i nudi besplatno sadnice javora, lipe, Pančićeve omorike, smreče i drugih parkovskih stabala besplatno ili po subvencionisanim cenama za projekte ozelenjavanja. Mnoge opštine i gradovi širom Srbije koriste ovu mogućnost – jer su to sadnice domaćih vrsta, već prilagođene podneblju, uzgajane po standardima i sa svim potrebnim sertifikatima.

Dakle, tvrdnja da se „mora“ plaćati preko 4000 evra po stablu je ne samo neutemeljena već predstavlja i direktno vređanje inteligencije građana Kragujevca, Lokalna vlast nije u stanju da dovede u red ni naprometnije ulice u gradu, koje su poput švajcarskog sira izbušene rupama a kupuje papreno drveće iz uvoza!? Ovde je u pitanju čista “pljačka” budžeta pod izgovorom „uređenja grada“.

Činjenice koje su lako proverljive su da su u Novom Sadu, Subotici i Nišu u prethodnim godinama nabavljane sadnice istih karakteristika po četiri, pet pa i deset  puta nižoj ceni. Činjenica je i da je na tržištu u domaćim privatnim rasadnicima nemoguće naći sadnice pomenute vrste za više od 600 eura, a podsetimo Kragujevac je plaćao 3450 evra po sadnici!?
Takođe, poređenja sa drugim gradovima nisu „zlonamerna“ – ona su elementarna kontrola javne potrošnje, jer javnost ima pravo da zna gde ide svaki dinar iz budžeta grada.

„Ako jedno drvo košta kao polovan auto, ili sva stabla na Trgu Nikole Pašića kao jedan stan – onda neko u ovom lancu debelo profitira na račun građana. I to nije uređenje grada – to je ogoljeni bezobrazluk. Pogotovo ako imamo u vidu da javno preduzeće Srbijašume redovno sprovodi kampanju nudjenja besplatnih sadnica, što su druge opštine koristile. Ali, Kragujevac je rešio da plaća i to debelo, novcem svih Kragujevčana.”

A kada je u pitanju ekologija, podsećamo da je ova lokalna vlast u Kragujevcu posekla sve što se moglo, osakatila širi centar i ostavila grad bez prirodnih hladovina koje su neophodne tokom letnjih meseci i visokih temperatura. Sada se nabavljaju skupe uvozne sadnice po astronomskim cenama koje ne prežive ni godinu dana. I ko je ovde lud?