Ekonomski rast Zapadnog Balkana značajno je usporio u prvom kvartalu 2025. godine, sa realnim rastom BDP-a od 2,3 odsto, u poređenju sa 3,3 odsto u prethodnom kvartalu. Prema izveštaju Evropske komisije, sve države zabeležile su niži rast, a Srbija je imala najveće usporavanje, sa 3,3 na dva odsto. Albanija, Severna Makedonija i Kosovo bile su iznad tri odsto.
Rast je vođen domaćom tražnjom i potrošnjom domaćinstava, podržanom visokim rastom plata. Ipak, veći uvoz u odnosu na izvoz negativno je uticao na BDP.
Stopa nezaposlenosti je pala u većini zemalja, dostižući istorijski niske nivoe, iako je i dalje viša nego u EU. Rast zaposlenosti usporio je na 0,2 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) opao je u većini zemalja, naročito u Srbiji i Severnoj Makedoniji, dok su se devizne rezerve smanjile u nekim državama.
Prosečna godišnja inflacija ubrzala se na 3,7 odsto u prvom kvartalu 2025., sa daljim porastom u drugom kvartalu (od 2,3% u Albaniji do 4,3% u Crnoj Gori). Fiskalni bilansi su se pogoršali u skoro svim ekonomijama zbog bržeg rasta budžetskih rashoda od prihoda, delimično usled povećane kapitalne potrošnje u Srbiji i na Kosovu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.