Fenomen sa društvenih mreža je delom trend koji obuhvata bonton, delom težnja ka vezi, a delom bajka, i postao je sve popularniji.
Da li je takozvani tretman princeze puka zabava, pokušaj osnaživanja devojaka ili nešto zlokobnije?
Na staromodno udvaranje pripadnika višeg staleža navikli smo zahvaljujući TV serijama kao što su Bridžerton, The Buccaneers (Pirati) i The Gilded Age (Pozlaćeno doba).
Ali sada se fascinacija gospodskim ponašanjem na nivou drame iz perioda s kraja 19. i početka 20. veka transformisala u omiljeni fenomen generacije Z na društvenim mrežama, prenosi RTS.
Fenomen je dobio naziv „tretman princeze“ i za slučaj da niste upućeni u najnoviji trend upoznavanja, odnosi se na razne navodno bajkovite gestove koje čine partneri, uključujući (ali nikada ne ograničavajući se samo na) kafu u krevetu, cveće svakog petka, pedikir koji finansira partner i obavezno otvaranje vrata devojkama.
U objavama na društvenim mrežama, tretman princeze se obično suprotstavlja „golom minimumu“ (osnovna očekivanja kada je komunikacija u pitanju, kao i da se zapamte rođendani i drugi važni datumi).
I, naravno, takav tretman je izuzetno „klikabilan“: platforme društvenih mreža odavno su pretvorile privatne naklonosti u javne demonstracije emocija. Ali koliko je to zdravo? Da li je takozvani tretman princeze puka zabava, pokušaj osnaživanja pripadnica ženskog pola ili zlokobna turbo verzija tradicionalnog odnosa prema parterki?
Skoro 130.000 objava na Instagramu može se naći pod haštagom #princesstreatment. U srcu trenda je influenserka iz Jute, Kortni Palmer, samoproglašena „princeza domaćica“, čiji Tik-tok sadržaj pregledan 7,6 miliona puta – opisuje njena kontroverzna očekivanja od supružnika:
„U restoranu sa mužem, ne razgovaram sa hostesom, ne otvaram vrata niti naručujem hranu“. Neki skeptični pojedinci ukazuju na to da ovo više opisuje zatočenicu nego princezu.
Iako je u javnosti bilo ocena da je ovaj tretman žena „uznemirujuć“ pa čak i da izaziva gađenje, iz dana u dan dobija sve više poklonika, posebno u SAD.
Zašto tretman princeze osvaja
„U vremenima kada zabavljanje može delovati transakciono i često zbunjujuće, stara škola osvajanja deluje posebno“, kaže Mika Majer, jedna od najpopularnijih influenserki na Instagramu kada je bonton u pitanju.
Za Majerovu, koja ima više od 650.000 pratilaca na pomenutoj mreži, tretman princeze je manje stvar materijalizma, a više emocionalne pažnje.
„Fantazija o tome da vas ‘oduševe’ prožima univerzalnu želju za elegancijom, poštovanjem i jasnom namerom“, kaže Majerova za BBC.
S obzirom na to da ove jeseni stiže novi film franšize Dauntonska opatija (Downton Abbey), a Džesika, junakinja nove Netfliksove serije Too Much, je već tu i mašta o mladiću sa osobinama Darsija, ne može se poreći trenutna želja za prikazima staromodne romanse visokog društva.
Pomenuti Bridžerton, The Buccaneers i The Gilded Age, kao i već dobro poznata Kruna (Crown), oživeli su interesovanje za staromodne pristupe ponašanju u vezi i učinili romantizovanu verziju istorijskog udvaranja u visokim krugovima dostupnom publici širom planete.
Ove drame „apsolutno“ su uticale na razmišljanje publike o pravilima u vezi sa zabavljanjem u tom periodu istorije, kaže stručnjak za bonton, Danijel Post Sening, autor knjige Maniri u digitalnom svetu (Manners in a Digital World).
„Naše priče utiču na to kako ćemo razumeti svoje emocije“, kaže Sening, koji je čukun unuk doajenke u oblasti manira Emili Post.
Kako su bajke omađijale publiku u SAD
Uprkos tome što su se oslobodili od britanske vladavine pre skoro 250 godina, Amerikanci su odavno očarani kraljevskom porodicom. Kada je kraljica Viktorija krunisana 1837. godine, „Viktorijina groznica“ je zahvatila SAD; Amerikanke su želele da znaju sve o njoj – uključujući detalje o njenim čizmama, kaže Arijana Černok, profesorka istorije na Univerzitetu u Bostonu.
Do sredine 20. veka, Diznijevi animirani filmovi Pepeljuga i Uspavana lepotica i televizijsko krunisanje kraljice Elizabete II doprineli su još većoj popularizaciji žena iz kraljevske porodice.
„U 20. i 21. veku interesovanje Amerikanaca za britansku kraljevsku porodicu je ogromno jer su postali deo kraljevske porodice“, ističe profesorka Černok u izjavi za BBC. Godine 1936, Volis Simpson – razvedena pripadnica visokog društva rođena u Pensilvaniji – bila je u centru ustavne krize kada je kralj Edvard VIII abdicirao da bi se oženio njome.
Više decenija kasnije, brak princa Harija sa Amerikankom Megan Markl (sada vojvotkinjom od Saseksa) ponovo je pokrenuo pažnju u SAD. I, dodaje profesorka Černok, princeza Dajana, iako Britanka, postala je „narodna princeza“ preko Atlantika zbog svog humanitarnog rada i slave.
„Dajana je imala ogroman broj sledbenika u Americi. U stvari, čak je razmišljala o preseljenju u Ameriku, jer je uvek osećala veću podršku ovde“, rekla je.
Debata o tretmanu princeze je najnovija u nizu intenzivno rodno obojenih diskursa o vezama i usledila je nakon rasprave o poželjnom ponašanju tradicionalnih žena.
Mnogi Amerikanci su fascinirani kraljevskom porodicom upravo zato što nije njihova, poručuje profesorka Černok. Monarhija poput fantazije lebdi iznad američke politike.
„Kraljice i princeze pružaju ovu fuziju privatnog i javnog koja je nedostupna ženama u SAD, sa težinom i političkom ulogom koja se ne može uporediti sa našim američkim poznatim ličnostima“, naglašava profesorka.
Kako se svet preselio u onlajn prostor, na društvene medije i platforme, javna fascinacija životima bogatih i pripadnika kraljevskih porodica (kako stvarnih tako i izmišljenih likova) je porasla.
Međutim, dok se izmišljeni prikazi i uticajni ljudi na društvenim mrežama fokusiraju na raskoš i lakoću života, princeze iz stvarnog života takođe imaju ogromnu meku moć, što im omogućava da budu glavni igrači kada je u pitanju diplomatija. „Biti princeza je težak posao“, tvrdi profesorka Černok.
Osnaživanje ili rebrendirani korak unazad?
Tretman princeze je, dakle, donekle pogrešan naziv fenomena. Umesto da opisuje način života princeze, čini se da je to društveno-medijski zaokret u vezi sa viteštvom, kaže Sening. U svom izvornom srednjovekovnom kontekstu, viteštvo je bilo viteški sistem sa kodeksom ponašanja.
Ali u modernoj istoriji, viteštvo podrazumeva tradicionalno i učtivo ponašanje muškaraca prema ženama, što neki naučnici kažu da je jačanje tradicionalnih rodnih uloga i manifestacija „dobronamernog patrijarhata“.
S druge strane, influenserka Mika Majer kaže da jednostavni gestovi poput pomaganja partnerki da se smesti na stolicu ili praćenja kući mogu pokazati vašu brigu za partnerku ili devojku sa kojom ste bili na sastanku.
„Formalnost malo usporava stvari, ostavlja prostor za uvažavanje i dodaje mali sloj magije“, tvrdi Majerova.
Dovoljno bezopasno, dakle? Učestaliji tretman princeza pokrenuo je novu debatu, ali profesorka Černok kaže da diskusija nije ništa novo. Društvo je dugo koristilo motiv princeze da bi istražilo ideje ženstvenosti i pristojnosti.
„Debata o tretmanu princeze je referendum o ulogama žena u društvu i nikada neće biti jedinstvenog gledišta na to“, ukazala je profesorka.
Debata oko džentlmenskog ponašanja je najnovija u nizu visoko rodno obojenih diskursa o vezama i sledi nakon prošlogodišnje pomame za tradicionalnim suprugama.
Tradicionalne supruge, ili žene koje prihvataju i promovišu tradicionalne rodne uloge, očarale su svoje sledbenike svojim nostalgičnim (često seoskim) prikazima domaćinstva i odnosa u njemu.
Ova dva trenda imaju upečatljive sličnosti.
Nostalgija ka tradicionalnoj ženi i priča o princezama pokrenula je i diskusiju o moći. Zašto se zaustaviti na tijari kada možete zahtevati „tretman kraljice“? Možda je onima koji su skloni tradicionalnoj ulozi upravo implicitna pasivnost uloge princeze ono što privlači.
Titula kraljice ima „napetu, političku“ konotaciju, ukazuje profesorka Černok, dok je princeza predstavljena kroz ružičasto sočivo mladosti, romantike i Diznijeve fantazije.
Ipak, dok tretman princeze može izgledati kao rebrendiranje retrogradnih rodnih uloga, Černokova ističe da, na jednom nivou, privlačnost princeza proizilazi iz njihove snage:
„Kada devojke igraju princeze, one traže dozvolu da komanduju“, rekla je ona.
Ili im možda nije potrebna dozvola. Na kraju krajeva, ako su žene te koje objavljuju o tome kako ih tretiraju kao princeze, zar nisu onda one i te koje diktiraju pravila ponašanja?
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.